Vesti iz zemlje

04.09.2021. 13:01

NBS

Autor: Nova Ekonomija

Fič rejtings zadržala kreditni rejting Srbije na nivou BB+

Pixel

Rejting agencija Fitch Ratings (Fič rejtings) zadržala je kreditni rejting Srbije na nivou BB+, koji je jedan nivo do investicionog, saopštila je Narodna banka Srbije.

Međunarodna finansijska institucija je povećala projekciju rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije sa 5,2 na 6,3 odsto u 2021. godini, a u 2022. očekuje nastavak visokog rasta od 4,4 odsto.

Agencija je ocenila da je rejting Srbije podržan „kredibilnim makroekonomskim okvirom, relativno niskom inflacijom i višim deviznim rezervama“, kao i da Srbija ima viši nivo ljudskih resursa i BDP-a po glavi stanovnika u odnosu na zemlje s istim kreditnim rejtingom.

Fič rejtings dodaje i da su kreditni rejting Srbije i stabilni izgledi za njegovo dalje povećanje podržani i pokazanom otpornošću srpske privrede na posledice pandemije, ograničenim rastom javnog duga i poverenjem u perspektive fiskalne konsolidacije u Srbiji.

„Kao što smo sve vreme od početka pandemije čvrsto stajali iza svojih makroekonomskih projekcija, koje su se pokazale kao najtačnije, tako i sada smatramo da je sasvim realno da na nivou godine ostvarimo realni rast BDP od najmanje 6,5 odsto, jer najnoviji podaci pokazuju da je moguć i bolji ishod. I ne samo to, NBS je već, prvi put, revidirala i srednjoročnu projekciju realnog rasta bruto domaćeg proizvoda – sa četiri, koliko je ranije iznosila, na raspon od četiri do pet odsto“, rekla je guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković.

Fič rejting navodi da je inflacija u Srbiji u prethodnih sedam godina u proseku iznosila dva odsto, što je niže od nivoa inflacije u zemljama sa sličnim kreditnim rejtingom, a Tabaković najavljuje da će ona ostati u granicama inflacionog cilja od tri ± 1,5 odsto.

Ocenjuje se da je bankarski sektor ostao stabilan i tokom pandemije, uz očuvanu likvidnost, dinamičnu kreditnu aktivnost i dalji pad učešća problematičnih kredita u ukupnim kreditima na 3,6 odsto u junu ove godine.

U izveštaju se ocenjuje da javni dug ove godine neće preći nivo od 60 odsto BDP, a da će se u naredne dve godine njegovo učešće postepeno smanjivati.

Takođe se dodaje da je deficit tekućeg računa platnog bilansa u 2020. godini smanjen za 2,6 procentnih poena, a ocenjuje se da će ove godine on i dodatno biti smanjen, kao i da će u naredne dve godine u proseku iznositi 3,7 odsto BDP.

Kao važno navodi se i očekivanje da će deficit tekućeg računa platnog bilansa nastaviti da bude u potpunosti pokriven neto prilivom stranih direktnih investicija, kao što je to bio slučaj i u prethodnih šest godina.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.