Finansijski benefit za EPS od gradnje RHE Bistrica do 140 miliona evra godišnje

Reverzibilna hidroelektrana (RHE) „Bistrica“ imaće kapacitet od 628 megavata, njena vrednost iznosiće oko milijardu evra, a završetak izgradnje planiran je za 2031. godinu, rekla je ministarstka energetike Dubravka Đedović Handanović.

Ona je na prvoj sednici Posebne radne grupe za izgradnju RHE „Bistrica“ rekla da će ova RHE imati veliki značaj za balansiranje i skladištenje energije, kao i da u budućnosti država neće moći da obezbedi dovoljno električne energije za svoje potrebe, „posebno ulsed privrednog razvoja i rasta tražnje za električnom energijom“.

Kako je Vlada navela u saopštenju, ministarka je dodala i da je ova godina važna za završetak tehničke dokumentacije za projekat izgradnje RHE „Bistrica“, da su završeni idejni projekat i Studija izdržljivosti, a da su Prostorni plan područja posebne namene i Studija o proceni uticaja na životnu sredinu u pripremi.

„Takođe, u saradnji sa Ministarstvom kulture i Zavodom za zaštitu spomenika kulture Kraljevo, u naredna četiri meseca će se izraditi Studija o zaštiti nepokretnih kulturnih dobara“, rekla je Đedović Handanović.

Napomenula je da je ovo postrojenje značajno za stabilnost i pouzdanost elektroenergetskog sistema Srbije, posebno zbog toga što će „Bistrica“ ubrzati, olakšati i osigurati integraciju obnovljivih izvora energije u sistem.

„Nakon uspešno sprovedenih aukcija za tržišne premije prošle godine, obezbedili smo izgradnju više od 700 zelenih megavata dok je plan da u naredne tri godine kroz aukcije obezbedimo novih 1.300 megavata“, dodala je Đedović Handanović.

Na sednici je ukazano da će izgradnjom RHE „Bistrica“, Elektroprivreda Srbije imati značajne finansijske benefite, koji se procenjuju na maksimalno 140 miliona evra godišnje, naročito usled razvoja obnovljivih izvora energije u Srbiji i regionu, kao i povećanja potreba za balansnom rezervom i energijom.

Krajem prethodne godine, Đedović Handanović je u Tokiju razgovarala sa višim izvršnim potpredsednikom Japanske agencije za međunarodnu saradnju (JICA) Đunićijem Jamadom o novim projektima u oblasti energetike.

Kako je tada saopštilo ministarstvo, JICA je iskazala interesovanje za projekat izgradnje HE „Bistrica“.

Inače, JICA gradi i postrojenje za odsumporavanje u Termoelektrani  „Nikola Tesla A“ koje je u završnoj fazi.

Prema pisanju EPS-a, u 2023. godini u odnosu na 2022. Elektriprovreda je oborila rekorde u proizvodnji zelenih kilovat-sati zahvaljujući dobroj hidrološkoj situaciji.

Hidroelektrane EPS-a su u 2023. godini proizvele 12.665 gigavat-sati, odnosno više od 12 milijardi kilovat-sati struje.

Udeo zelene hidro energije u ukupnoj proizvodnji EPS-a dostigao je 36,5 odsto.

Kako je naveo EPS, agregati ogranka „HE Đerdap“ su tokom prošle godine proizvele 8.614 gigavat-sati, što je za 43 odsto više nego u 2022. godini.

Kada je u pitanju „HE Đerdap 1“, ova elektrana je premašila za 16 odsto godišnji plan i proizvela 6.397 gigavat-sati električne energije, dok je HE „Đerdap 2“ proizvela 1.738 gigavat sati.

Dinsko-Limske hidroelektrane proizvele su 38 odsto više struje nego 2022. godine, dok je HE „Bajina Bašta“ premašila kumulativno godišnje ispunjenje plana za skoro 11 odsto.

Kao apsolutni rekorder u proizvodnji struje u 2023. godini, prema navodima EPS-a, izdvojila se HE „Zvornik“ sa 618,3 gigavat-sati struje.

Srbija dobila bespovratnu pomoć za rekonstrukciju hidroelektrane Bistrica