Fiskalni savet: Pad naplate PDV-a zabrinjava, ukazuje na problem u Poreskoj

Očekivani prihodi od naplate PDV-a ove godine smanjeni su za preko 40 milijardi dinara (341 milion evra) u rebalansu budžeta. Razlog za ovu promenu je niska naplata ovog važnog poreza na potrošnju od početka 2023. godine, a on može da bude nagoveštaj ozbiljnih strukturalnih problema u funkcionisanju Poreske uprave, naveo je Fiskalni savet u svjoj Oceni rebalansa republičkog budžeta.

Pad naplate PDV-a naročito iznenađuje uzimajući u obzir da je u 2023. godini inflacija premašila očekivanja, što bi trebalo da utiče na povećanja naplate PDV-a u odnosu na plan.

Dakle, za dati nivo potrošnje, poreska administracija ove godine nije uspela da naplati isti iznos PDV prihoda kao u prethodnih nekoliko godina.

Ovaj negativni ishod i nije preterano iznađujući imajući u vidu dugogodišnji nedostatak kadrova, naročito poreskih inspektora, o čemu je Nova ekonomija već pisala.

Vladi se žurilo, kratki rokovi za ocenu

Zbog ubrzane procedure, Fiskalni savet imao je samo dva dana da pripremi izveštaj o rebalansu budžeta koji se predstavlja na sednici skupštinskog odbora.

Zakon o budžetskom sistemu propisuje da Fiskalni savet priprema i dostavlja Narodnoj skupštini analizu predlogu rebalansa budžeta u roku od 15 dana od datuma kada Vlada podnese Narodnoj skupštini predlog rebalansa.

Predlog rebalansa Vlada je usvojila subotu 2. septembra, a već nakon dva dana, u ponedeljak, je zakazana sednica skupštinskog Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava na kojoj je predviđeno da Fiskalni savet predstavi svoju analizu.

Povećanje penzija i subvencija plaćaćemo većim porezima

Novi rashodi koji su predviđeni izmenama budžeta neće se finansirati samo zaduživanjem države već i povećanjem poreza. Fiskalni savet podseća da su se prethodnih godina javni rashodi povećavani jednokratno, a da su sada pojedini javni rashodi povećani na duži vremenski rok.

Vanredno povećanje penzija i poljoprivrednih subvencija su rashodne mere koje su trajne. One će dugoročno opterećivati javne finansije Srbije, i nakon završetka ove godine.

U vezi sa tim, Vlada se u dogovoru sa MMF-om i zvanično obavezala da će ove trajen rashode da kompenzuje drugim trajnim merama fiskalne politike. Konkretna mera koja je dogovorena i koja se uvodi ovim rebalansom je vanredno povećanje akcizne stope na sve akcizne proizvode od osam odsto koje će stupiti na snagu od oktobra 2023. godine.

Fiskalni savet upozorava i da donešenjem rebalansa nije iskorišćena dobra prilika da se fiskalni deficit smanji ispod 1,5 odsto BDP-a, čime bi se zantno smanjilo zaduživanje zemljee. Uz to, veliki dodatni problem s novim rashodnim meraam koje donosi rebalans jeste to šro one nisu ekonomski efikasne i socijalno opravdane.

„Zbog toga se stiče utisak da su nove mere dizajnirane po ad-hok principu, bez neophodnih ekonomskih analiza o njihovoj svrsishodnosti (koje nigde nisu javno pokazane)“, navodi se u rezimeu analize.

Povećanje penzija protiv zakona

U rezimeu ocene rebalansa, Fiskalni savet upozora da se vanrednim i arbitrarnim povećanjem penzija prekršena su zakonom definisana fiskalna pravila, što je veoma opasno.

Problemi koji mogu da nastanu zbog proizvoljnih povećanja penzija najbolje mogu da se ilustruju epizodom iz 2008. godine kad je ekonomski neopravdano povećanje penzija praktičn urušilo finansije države.

Zbog toga su penzije narednih godina bile privremeno umanjene, imale su periode zamrzavanja i sporog povećanja, dok se njihov iznos nije vratio na ekonomski održiv nivo. Tek tada, krajem 2022. godine, Vlada je mogla da odredi dobru formulu indeksacije penzija i ta formula je uvrštena u zakonski regulisana fiskalna pravila.

Međutim, nije prošlo ni godinu dana od usvajanja Zakona, a penzije su sad ponovo vanredno povećane po potpuno proizvoljnom kriterijumu, ocenjuje Fiskalni savet.

U rezimeu ocene dodaje se i da se nastavlja sa veoma lošom praksom neselktivnih novčanih isplata određenim grupama stanonika.

Rebalansom je predviđeno da se iz budžeta isplati oko 100 miliona evra na ime novčanih davanja od 10.000 dinara za svako dete do 16 godina starosti. Fiskalni savet u gotovo svakoj analizi upozorava da je vođenje socijalne politike preko jednokratnih i neselektivnih davanja loša praksa koja je uspostavljena u toku pandemije.

Treba nam duplo više poreskih inspektora