Treba nam duplo više poreskih inspektora

U Poreskoj upravi je prošle godine radio 661 inspektor terenske kontrole, dok je sistematizacijom kao potrebno definisano 1.165 njih. To znači da je popunjeno samo oko 55 odsto od predviđenog broja zaposlenih, upozorava Fiskalni savet u mišljenju na Nacrt Fiskalne strategije.

Inspektori terenske kontrole angažovani su na poslovima kontrole naplate javnih prihoda, povraćaja PDV-a i slično, neposrednim uvidom (na licu mesta) u predmete, robu i dokumentaciju kompanije koju nadziru.

Poreska uprava već duži niz godina ima problem sa nedovoljnim brojem inspektora, kao i sa nepovoljnom starosnom i obrazovnom strukturom zaposlenih.

Dok je broj poreskih obveznika postepeno rastao, broj terenskih inspektora se smanjivao, navodi Fiskalni savet. 

Broj angažovanih inspektora terenske kontrole u periodu 2007-2022:

• puna linija – inspektori terenske kontrole
• isprekidana linija – poreski obevznici (desna skala)

U periodu od 2007. do 2020. godine broj terenskih inspektora gotovo je prepolovljen (sa preko 900 na ispod 500).

Trend je zaustavljen 2021. godine, kada je počelo sa potrebnim zapošljavanjem u Poreskoj upravi.

Ipak, kako pokazuju podaci za prošlu godinu, broj zaposlenih inspektora i dalje nije dovoljan i predstavlja tek nešto više od polovine potrebnog broja.

Slična situacija je u pogledu kancelarijske kontrole. U 2022. godini zaposleno je 575 analitičara kontrolora, dok je sistematizacijom planirano 882. To znači da je popunjenost oko 65 odsto.

Poreska uprava ističe da se ključ uspešne i efikasne poreske administracije ogleda u dobrom monitoringu i kontroli naplate svih javnih prihoda.

U analizi se takođe navodi da je poželjno da se nabavka novog informacio-komunikacionog sistema realizuje po predviđenom planu, pošto bi zajedno sa implementiranim sistemom elektronske fiskalizacije i elektronskih faktura trebalo da omogući korisne informacije i olakša suzbijanje sive ekonomije.

Ipak, to nije presudno za uspešnu borbu protiv sive ekonomije.

„Ističemo, još jednom, da borbu protiv sive ekonomije ne sprovode kompjuteri već ljudi, pa je imperativ izgradnja kadrovskih kapaciteta Poreske uprave“, napominje Fiskalni savet.

Međunardona praksa i dosadašnja praksa u Srbiji pokazuju da su ključni faktori za uspešnu borbu protiv sive ekonomije instistucije koje je sprovode, kao što su poreske administracije i nadležni sudski organi.

„Potrebno je imati u vidu i da bi sistem zarada trebalo reformisati tako da se omogućo konkurentni nivo zarada, kao i zapošljavanje i zadržavanje najkvalitetnijih kadrova“, piše u analizi.

Bez dovoljnog broja kvalifikovanih poreskih profesionalaca, naročito u uslovima modernizacije i digitalizacije poslovanja, ne može se očekivati dalji napredak u borbi protiv sive ekonomije.

To je naročito slučaj kada je u pitanju rešavanje sofisticiranih oblika poreskih utaja „koji uveliko prevazilaze puke slučajeve neizdavanja fiskalnih računa“, piše u analizi Fiskalnog saveta.

„U prilog svemu prethodno navedenom je i činjenica da izlovane akcije izgradnje IT infrastrukture – poput e-fiskalizacije i e-faktura prošle godine, nisu dale rezultate na poboljšavanje efikasnosti naplate PDV-a.“

*Tekst je prepravljen u sredu, 14. juna, u 12:01 časova

Poreska uprava zatvorila oko 1.000 preduzeća u prvom tromesečju 2023. godine