Fiskalni savet: Potrebne izmene privatnih penzionih fondova

Privatni penzijski fondovi koji u Srbiji postoje 15 godina nisu ispunili reformska očekivanja, ocenjuje se u analizi Fiskalnog saveta o dosadašnjem radu ovih fondova u Srbiji, koju prenosi eKapija.

Glavna zamerka koju navodi Fiskalni savet je ta što dosadašnja investiciona politika, koja se dominantno oslanja na državne obveznice, nije u stanju da štedišama pruži zadovoljavajuće stope prinosa koji su u prethodne dve godine bili negativni u realnom iznosu. Na primer, 2020. godine minus 0,3 odsto i 2021. minus 6,1 odsto.

Takođe, Fisklani savet navodi da uprkos izdašnim poreskim olakšicama, penzijski fondovi nisu uspeli da se probiju na tržištu rada, što pokazuju podaci da manje od deset odsto radnika ima otvorene račune, dok svega tri odsto iole redovno štedi u penzijskim fondovima.

Da bi ovi fondovi i dobrovoljno penzijsko osiguranje u Srbiji funkcionisali bolje, više ljudi štedelo u njima, Fiskalni savet preporučuje nekoliko izmena.

Prva je da se ukine limit da samo deset odsto imovine sme biti investirano u inostranstvu, kao i da se omoguće garancije pozitivnih nominalnih prinosa fondovima koji žele da isključivo investiraju u državne obveznice, uz višestruko smanjenje naknada koje naplaćuju od štediša.

Fiskalni savet, takođe, smatra da bi postojeće izdašne poreske olakšice trebalo zameniti skromnijim i progresivnijim direktnim budžetskim subvencijama.

Pozitivne promene, smatraju u Fiskalnom savetu, donelo bi i tendersko biranje privatne investicione kompanije koja bi penzijsku štednju pasivno investirala na međunarodne berze, kako bi se postizali optimalni prinosi za štediše, sa minimalnim troškovima.

Dobrovoljni penzioni fondovi uvedeni su kako bi se obezbedili dodatni prihodi u starosti, kao dodatak državnom sistemu koji ostaje glavni izvor penzijskih prihoda.