Srbija

04.04.2024. 20:35

Autor: Aleksandra Nenadovic

Fitch očekuje da će Srbija refinansirati kredite iz UAE pre kraja godine

Foto: Pixabay

Srbija

04.04.2024. 20:35

Ukupno zaduženje Srbije kod Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) i Fonda za razvoj Abu Dabija „miruje“ na oko 2,5 milijarde dolara. Ovi krediti su se uzimali ranije, neki i pre pune decenije, za pomoć budžetu i otplatu starih dugova po povoljnim kamatnim stopama. Agencija za ocenu kreditnog rejtinga Fitch veruje će Srbija pre kraja godine većinu ovog dugovanja „zanoviti“.

„Vlasti (u Srbiji) planiraju da refinansiraju („roll over“) dug od dve milijarde dolara zajma od UAE do kraja ove godine“, ocenila je u februarskom izveštaju agencija Fitch, koja je tada i keditni rejting Srbije zadržala na istom nivou.

Srbija se poslednjii put zadužila kod Fonda za razvoj iz Emirata za milijardu dolara, po kamati od tri odsto, pre dve godine.

Prema rečima Branimira Jovanovića sa Ekonomskog instituta u Beču, takozvani „roll over“ aranžman se odnosi na odlaganje vraćanje duga.

“’Roll over’ znači da odlože vraćanje duga. Ako je trebalo da vrate glavnicu ovog duga od dve milijarde krajem (tekuće) godine, da će to odložiti za neku drugu godinu. To može da urade ako se dogovore sa Emiratima da se promene uslovi duga, a može i ako uzmu novi dug (refinansiraju),“ kaže Jovanović.

Šta sve dugujemo, kome, zašto?

Stanje duga na kraju prošle godine, po podacima Biltena javnih finansija, prema UAE sadrži četiri odvojena zajma. Iznos kredita prema Vladi Emirata Abu Dabi i visina preostalog dugovanja je na kraju 2023. potpuno ista – milijardu dolara.  

Zajam od Fonda za razvoj Abu Dabija za budžetsku podršku, zaduženje je dogovoreno u visini 802,3 miliona evra, a stanje duga je 445,7 miliona evra (odnosno 493,3 miliona dolara).

Na još jedan dug Fondu za razvoj Abu Dabija, namenjen „Razvoju sistema za navodnjavanje Prva faza“, koji je dogovoren na skoro 90 miliona evra, za otplatu je ostalo još 38,8 miliona evra.

Poslednji dug, barem kada je Fond za razvoj Abu Dabija u pitanju, je „Zajam za finansiranje podrške budžetu Republike Srbije“ dogovoren na iznos od milijardu evra.

I ovde kao da se dug nije periodično isplaćivao, pa je stanje ovog duga u evrima na kraju prošle godine takođe 903,5 miliona evra (odsnosno tačno milijards dolara).

Prema rečima Milojka Arsića sa Ekonomskog fakulteta, različiti su oblici refinansiranja dugova, a sve će zavisiti od dogovora dve strane.

“Nismo odjednom povukli sve pa može da bude dogovoreno i da se refinansira dve milijarde dolara duga. Ne znam šta je dogovoreno, ali ovo može i da bude da će oni ponovo da nam odobre dug. Postoje razni oblici refinansiranja, može biti i da se zadužimo kod nekog drugog, pa da im vratimo. Može da bude i jedno i drugo – da nam recimo odobre novi kredit pa da vratimo stari,“ objašnjava Arsić.

Arsić ocenjuje i da je predsednik Aleksandar Vučić „dobar sa Emiratima“, zbog čega bi ta država Srbiji možda odobrila kredit za refinansiranje, ali pretpostavlja i da smo „kamate plaćali sve vreme“.

Zajam iz 2016. godine je bio za podršku budžetu i nastavak fiskalne konsolidacije. Ministar finansija Dušan Vujović tada  je rekao  da je reč o povoljnom zajmu sa kamatnom stopom od 2,25 odsto.

„To je kredit koji smo dogovorili da bude povučen u pet tranši. Sredstva bi bila raspoloživa pre kraja (2016.) godine i pomogla bi u otplati kredita koji su uzimani u prethodnih pet, šest godina“, rekao je tada Vujović.

Prema njegovom objašnjenju, pare su bile namenjene podršci budžetu, a mogle su biti upotrebljene za sve legitimne rashode u budžetu, “uključujući plaćanje kamata, vraćanje glavnice, uključujući i ranu otplatu nekih kredita”.

I jedna milijarda dolara koje dugujemo sada Fondu za razvoj ima sličnu namenu – za finansiranje podrške budžetu Srbije.

Javni dug

Javni dug Srbije sada je na 36,2 milijarde evra, odnosno na 48, 3 odsto BDP-a. Prema ocenama agencije Fitch, zbog dobrog priliva od naplate poreza i javne potrošnje, kao i priliva stranih direktnih investicija, finansije Srbije su u dobrom stanju. Smatraju i da će udeo javnog duga u BDP-u ove godine ići naniže.

“Državni dug je i dalje podložan volatilnosti deviznog kursa, sa stranim valutnim učešćem javnog duga od 75 odsto. Depresijacija kursa bi imala najnepovoljniji uticaj na dinamiku duga. Čak i u ovom slučaju (depresijacije) odnos duga prema BDP-u neće biti daleko iznad nivoa na kraju 2023. godine”, kaže agencija u izveštaju.

U septembru 2022. godine, ministar finansija Siniša Mali rekao je da će kredit iz UAE biće iskorišćen za refinansiranje duga koji dospeva u januaru 2023. godine, te „da država tako ni malo ne povećava javni dug, već vraća stare dugove“ preneo je Euronews.

„Vraćamo neke stare kredite, ali imamo i mogućnost da reagujemo kod uvoza gasa i električne energije“, rekao je Mali dodajući da ne bismo dobili kredit da nije poznanstva Vučića i šeika Muhameda bin Zajeda, prema izveštaju lista Danas.

Srbiju još očekuje sastavljanje nove Vlade, a (sudeći prema ekonomistima i rebalans budžeta), pa će tada i biti jasnije kako će se menjati javni dug države.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.