Frilenseri još čekaju zakon, a predavači engleskog možda ostaju bez posla

Status radnika na internetu trebalo bi da bude uređen novim Zakonom o fleksibilnim oblicima rada, čije stupanje na snagu je najavljeno za 1. januara 2022. godine. Međutim, radna grupa za izradu predloga zakona još uvek nije ni formirana, a o početku njenog rada nisu obavešteni ni oni koji su, nakon protesta frilensera, pozvani da u procesu učestvuju. 

U međuvremenu, novi problem za veliki broj srpski radnika na internetu predstavlja to što je Kina uredbom ograničila pružanje dopunskih časova engleskog jezika, koji je za hiljade frilensera u Srbiji bio glavni izvor prihoda. 

Predesednik Udruženja radnika na internetu Miran Pogačar potvrdio je za Novu ekonomiju da radna grupa još uvek nije ni formirana, kao i da dodatna uputstva nisu dobili ni ostali koji su pozvani da učestvuju. 

„Čak i da ne učestvujemo, dobili bi informaciju od drugih učesnika da je počela sa radom“, rekao je Pogačar. 

Ministarstvo rada pozvalo je početkom marta, između ostalog, i Udruženje radnika na internetu (URI) u radnu grupu za izradu novog zakona koji bi defnisao način rada frilensera.

Pored toga što radna grupa nije formirana, Pogačar navodi da su problem i mnoga nerešena pitanja koja se tiču samog zakona, sprovođenja izmena zakona  o porezu na dohodak građana i novog zakona o frilenserima. 

„Ima dosta stvari koje moraju da prođu kroz radnu grupu, a vreme ističe. Smatramo da treba da bude jasno da ukoliko Vlada i Ministarstvo rada ne budu poštovali dogovor koji je postignut da se ta radna grupa formira i da to zaista bude stavljeno u fuknciju svih ljudi koji rade na internetu, mi ne vidimo razlog zašto bi poštovali bilo kakav dogovor“, rekao je on.

Pložaj frilensera iz Srbije dodatno je ugrožen u trenutku kada je Kina donela uredbu kojom želi da kompanije koje na svojim onlajn platformama nude dodatne obrazovne programe za đake pretvori u neprofitne organizacije.

Kina će zahtevati dodatni nadzor nad svim privatnim platformama za obrazovanje, neće odobravati osnivanje novih kompanija u toj oblasti, biće zabranjeni dodatni vikend programi za učenike, kao i programi koji se održavaju tokom školskog raspusta.

Pogačar kaže da je trenutna situacija u Kini takva da se mnoge firme u kojima su predavači radili na dnevnom nivou zatvaraju, da ljudi dobijaju otkaze, da se plate smanjuju.

On navodi i da sigurno 10.000 ljudi u Srbiji radi u toj delatnosti.

„Barem ja gde radim, ima više stotina predavača engleskog jezika je u velikim problemima, pitanje je da li će raditi mesec, dva, tri, ili narednih koliko. Postoji izvesna verovatnoća da će se (sve) zatvoriti“, rekao je Pogačar.

Prema njegovim rečima, za ljude koji ostanu bez posla biće problem da nađu novo zaposlenje i da se prekvalifikuju.

„Sve se to dešava u poslednjih nekoliko nedelja, nije proces koji traje nekoliko meseci pa da kažete da ljudi imaju vremena da nađu posao ili da se prekvalifikuju“, dodaje Pogačar.

On smatra da bi jedini razuman predlog bio da Poreska uprava Srbije ne potražuje dugove od ljudi koji su izgubili posao i nisu se snašli. 

„Jasno je da bi država Srbija za sve koji ne mogu da izmire svoje obaveze jer nemaju posao, to nije par ljudi, biće nekoliko hiljada sigurno, a koji se neće snaći, (oprosti dug) Poreskoj upravi. Ako bi dugovali, da država ne potražuje od njih“, rekao je on.

Pogačar smatra da je Kine uredbu donela zbog uticaja stranog kapitala, odliva novca,  kao navodne želja kineske Vlade da smanji opterećenje učenika. Međuti,  on navodi da je tu i želja Kina da uređuje sadržaj onoga što se predaje i uči.

„Ali prvenstveno odlivi miliona ili čak milijardi dolara iz zemlje gde većina ljudi uzima časove engleskog jezika koji pružaju nastavnici iz drugih zemlja“, rekao je Pogačar.

I Sofija Popara, članica upravnog odbora Digitalne zajednice i osnivač platforme Paušal, kaže da nemaju pouzdane informacije zašto radna grupa nije počela sa radom. 

„Mi smo par puta pisali Ministarstvu, ali niko nam nije odgovorio. Budući da imamo iskustva u pogledu toga kako funkcionišu radne grupe, veoma nas brine što se niko ne oglašava, jer je sada krajnje vreme da se to učini“, rekla je Popara za Novu ekonomiju.  

Prema rečima Sofije Popare sigurno je da će Uredba koju je donela Kina imati uticaja na frilensere u Srbiji, ali i na globalnom nivou.

Ona je podsetila da se, prema anketi koju je sprovelo Udruženje radnika na internetu, od ukupnog broja ispitanika 36,5 odsto njih bavilo predavanjem jezika.

Međutim, kada se radi o mogućnosti da se i status tih predavača engleskog reguliše novim zakonom, Popara navodi da su Uredba koja je doneta u Kini i radna grupa za izradu zakona o fleksibilnim oblicima rada „različite stvari“.

Kaže i da ne očekuju da situacija sa kojom se zbog kineske uredbe suočavaju predavači jezika utiče na postignut dogovor između Vlade i frilensera, odnosno na mogućnost da Poreska uprava odustane od potraživanja poreskih dugova za predavače jezika koji će potencijalno ostati bez posla.

Spor oko oporezivanja radnika na internetu počeo je u oktobru prošle godine kada su službenici Poreske uprave krenuli u kontrolu i doneli rešenja sa, kako su frilenseri tvrdili, astronomskim poreskim dugom za poslednjih pet godina, a od 2015. godine.

Nakon pregovora sa Vladom Srbije postignut je dogovor da neoporezivi deo mesečnih prihoda iznosi 570 evra, što je oko 67.000 dinara, da se normirani, neoporezivi troškovi podignu sa 43 odsto na 50 odsto i da se na ostatak prihoda primenjuje ukupna poreska stopa od oko 56 odsto. 

Pregovori Vlade Srbije i frilensera usledili su nakon protesta koji su održani krajem prošle i početkom ove godine.