Gde se sve kršio Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu?

Primena Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu u Srbiji je na zabrinjavajuće niskom nivou.

Reč je značajnom kršenju procedura i nedovoljnim kvalitetom studija o proceni uticaja na životnu sredinu: na Bari revi u Beogradu, u Obrenovcu, Boru, Zrenjaninu.

Kako piše u najnovijem izveštaju Koalicije 27, koji se bavi napretkom Srbije u primeni evropskog pregovaračkog poglavlja koje se tiče zaštite životne sredine ključna kršenja tog zakona o proceni uticaja na životnu sredinu se odnose na strategiju „salami slicing“.

Kako se objašnjava, reč je o usitnjavanju jednog većeg projekta sa potencijalno velikim negativnim uticajem na životnu sredinu na više manjih projekata sa manjim uticajem, kako bi izbegla adekvatna procena uticaja.

Do takvog kršenja dolazi u procedurama za izdavanje građevinskih dozvola, a katkad se dešava i da se objekti takvih gabarita grade i bez građevinske dozvole.

Strategija salami slicing je, takođe, identifikovana kao uobičajena praksa vezana za termoenergetske komplekse, topioničarski i rudarski kompleks Zijin Bor Copper u Boru, kao i u izgradnji fabrike guma Linglong u Zrenjaninu.

Izdavanje građevinskih dozvola bez ili pre saglasnosti na studiju o proceni uticaja predstavlja uobičajenu praksu nadležnih organa, ocenjuje se u izveštaju.

To pokazuju brojni primeri iz prakse Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), koji je utvrdio da se izgradnja izvodi ne samo bez saglasnosti na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu već i bez građevinske dozvole.

Tako je na primer, građevinska dozvola za deponiju građevinskog otpada u Bari Revi (močvara Reva, Krnjača, naselje u Beogradu) izdata bez odgovarajuće saglasnosti na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, pre izdavanja građevinske dozvole.

Kako se podseća, u kasnijoj fazi zahtev za davanje saglasnosti na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu je odbijen.

Građevinska dozvola je izdata i bez uslova zaštite prirode, koji su naknadno pribavljeni.

Aktivisti: Država ne poštuje zakon na novosadskom Šodrošu

Močvara Reva inače je lokacija u okviru područja od posebnog značaja (ušće Save u Dunav), kao stanište više od 120 vrsta ptica, o čemu je pisala i Nova ekonomija.

Kako se dodaje u izveštaju, i građevinske dozvole za faznu izgradnju postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova u okviru Termoelektrane „Nikola Tesla B“ izdate su Elektroprivredi Srbije (EPS) bez saglasnosti na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu.

Izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih rudarskih voda u Boru, koju izvodi kineska kompanija Zijin Bor Copper je, takođe, u toku i izvodi se bez saglasnosti na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, napominje Koalicija 27.

SLUČAJ RIO TINTO: (NE) ZNA SE ŠTA ĆE BITI NA DEPONIJI

Kompanija Rio Sava Exploration, koja je kćerka kompanija Rio Tinta, koja je imala nameru da u Jadru otvori rudnik litijuma, takođe je pribegla razdvajanju jedinstvenog projekta na više manjih projekata (salami slicing), piše u izveštaju.

Svojim zahtevom, kako se dodaje, nije obuhvatila sistem vodosnabdevanja koji je trebalo da reguliše sistem bunara iz aluviona reke Drine i njegov transport do postrojenja za obogaćivanje rude.

Kako se objašnjava, kompanija je pokušala da ih predstavi kao posebni projekat.

Pored toga, sam zahtevj e bio nepotpun i sadržao je niz manjkavosti, nije bio prikazan uticaj prerade rude na životnu sredinu, niti sve vrste otpada koje će biti generisane, niti je jasno prikazan uticaj projekta na vode.

Nova ekonomija je pisala i o kršenju Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu na Šodrošu kod Novog Sada, gde u građani protestovali zbog seče šume koja je deo radova na izgradnji novog mosta.

Uslov da prodišemo: Nadležne institucije da izađu iz karantina