Vesti iz zemlje

02.09.2014. 13:16

Tanjug

Autor: Nova Ekonomija

Gligorov: Linearno smanjivanje plata i penzija je pogrešno

Smanjivanje plata i penzija linearno, odnosno svima za isti procenat, pogrešno je, smatra ekonomista Vladimir Gligorov.
Gligorov objašnjava da bi takvo rešenje povećalo nepravičnost i loše uticalo na motivisanost radnika, a u slučaju penzija dodatno bi osiromašilo najugroženije građane.
„Linearna rešenja izgledaju najlakša, jer postoji privid da se svi tretiraju jednako. A to nije tačno. Postići će se da svi budu nezadovoljni, što može da izgleda kao politički najjeftinije, ali će se povećati već postojeće nepravičnosti, što će delovati negativno i na efikasnost i na radnu motivisanost“, rekao je Gligorov.
Plata je naknada za rad, dodaje on, pa bi u skladu s tim i njen iznos trebalo da se uskladi s tim koliko je konkretna osoba produktivna. 
On smatra da linearno smanjivanje svakako neće moći da se primeni kada je reč o penzijama, jer, kako kaže, ima dosta veoma malih penzija i to bi povećalo nemaštinu i socijalne probleme. 
„Naknade za rad i penzije bi trebalo utvrditi kroz reformu javnog sektora i socijalnih transfera, što nije kratkoročna stvar“, rekao je Gligorov. 
Kako će i koliko primanja biti smanjena, videće se u rebalansu budžeta za 2014. čije je donošenje najavljeno za ovaj mesec, a Gligorov upozorava da bi, smanjenje plata i penzija moglo da deluje recesiono. 
Problem bi, prema njegovim rečima, mogao biti i dublji, ako i u narednom periodu izostane privredni rast. To bi, smatra on, moglo da dovede i do novog smanjenja primanja zaposlenih u javnom sektoru. „Samo smanjenje plata će uticati recesiono, mada nije jasno koliko tačno. Ako bi privredni rast izostao i u sledećim godinama, onda bi fiskalni problemi ostali isti ili bi se pogoršali. Onda bi bile potrebne dodatne mere štednje, što bi značilo da bi se stanje, socijalno i privredno, pogoršalo“, rekao je Gligorov. 
Kao najveći pozitivan uticaj na privredni rast kada je reč o javnoj potrošnji, vidi javna ulaganja, jer, kako kaže, to pre svega znači neposredno zapošljavanje. 
Pozitivan uticaj bi, dodaje, imalo i smanjenje neposrednih poreza i doprinosa, posebno na rad, jer se time, prema njegovim rečima, podstiču privatna potrošnja i investicije. 
Negativno bi, međutim, dodaje Gkligorov, na rast uticalo eventualno povećanje poreza na dodatnu vrednost (PDV), koje je Fiskalni savet pominjao kao opciju ukoliko plate i penzije ne budu smanjene za 15 odsto, jer smanjuje potrošnju i investicije. 
„Samo povećanje PDV-a nije neko rešenje jer smanjuje domaću tražnju, mada to zavisi od toga koliko se novaca može prikupiti, zbog otežane naplate poreza, i na šta će se taj novac potrošiti. Ako se tim novcem pokrivaju gubici, onda ništa. Dodatan problem bi, u tom slučaju, moglo da bude i ubrzanje inflacije, što bi moglo da utiče na centralnu banku da i dalje ima visoku referentnu kamatu kako ne bi došlo do pritiska na dinar“, zaključio je Gligorov.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Komentar(1)

  1. Radovi ce trajati dok ovi koji su na vlasti ne shvate da im to nece doneti pobedu nego poraz na izborima. Grad izgleda kao jedna velika rusevina,a putovanje gradskim prevozom kao voznja autobusom u Indiji.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.