Gligorov: Linearno smanjivanje plata i penzija je pogrešno

Smanjivanje plata i penzija linearno, odnosno svima za isti procenat, pogrešno je, smatra ekonomista Vladimir Gligorov.

Gligorov objašnjava da bi takvo rešenje povećalo nepravičnost i loše uticalo na motivisanost radnika, a u slučaju penzija dodatno bi osiromašilo najugroženije građane.

„Linearna rešenja izgledaju najlakša, jer postoji privid da se svi tretiraju jednako. A to nije tačno. Postići će se da svi budu nezadovoljni, što može da izgleda kao politički najjeftinije, ali će se povećati već postojeće nepravičnosti, što će delovati negativno i na efikasnost i na radnu motivisanost“, rekao je Gligorov.

Plata je naknada za rad, dodaje on, pa bi u skladu s tim i njen iznos trebalo da se uskladi s tim koliko je konkretna osoba produktivna. 

On smatra da linearno smanjivanje svakako neće moći da se primeni kada je reč o penzijama, jer, kako kaže, ima dosta veoma malih penzija i to bi povećalo nemaštinu i socijalne probleme. 

„Naknade za rad i penzije bi trebalo utvrditi kroz reformu javnog sektora i socijalnih transfera, što nije kratkoročna stvar“, rekao je Gligorov. 

Kako će i koliko primanja biti smanjena, videće se u rebalansu budžeta za 2014. čije je donošenje najavljeno za ovaj mesec, a Gligorov upozorava da bi, smanjenje plata i penzija moglo da deluje recesiono. 

Problem bi, prema njegovim rečima, mogao biti i dublji, ako i u narednom periodu izostane privredni rast. To bi, smatra on, moglo da dovede i do novog smanjenja primanja zaposlenih u javnom sektoru. „Samo smanjenje plata će uticati recesiono, mada nije jasno koliko tačno. Ako bi privredni rast izostao i u sledećim godinama, onda bi fiskalni problemi ostali isti ili bi se pogoršali. Onda bi bile potrebne dodatne mere štednje, što bi značilo da bi se stanje, socijalno i privredno, pogoršalo“, rekao je Gligorov. 

Kao najveći pozitivan uticaj na privredni rast kada je reč o javnoj potrošnji, vidi javna ulaganja, jer, kako kaže, to pre svega znači neposredno zapošljavanje. 

Pozitivan uticaj bi, dodaje, imalo i smanjenje neposrednih poreza i doprinosa, posebno na rad, jer se time, prema njegovim rečima, podstiču privatna potrošnja i investicije. 

Negativno bi, međutim, dodaje Gkligorov, na rast uticalo eventualno povećanje poreza na dodatnu vrednost (PDV), koje je Fiskalni savet pominjao kao opciju ukoliko plate i penzije ne budu smanjene za 15 odsto, jer smanjuje potrošnju i investicije. 

„Samo povećanje PDV-a nije neko rešenje jer smanjuje domaću tražnju, mada to zavisi od toga koliko se novaca može prikupiti, zbog otežane naplate poreza, i na šta će se taj novac potrošiti. Ako se tim novcem pokrivaju gubici, onda ništa. Dodatan problem bi, u tom slučaju, moglo da bude i ubrzanje inflacije, što bi moglo da utiče na centralnu banku da i dalje ima visoku referentnu kamatu kako ne bi došlo do pritiska na dinar“, zaključio je Gligorov.