Građani bi se češće vozili javnim prevozom kad bi on bio kvalitetniji

Preko 60 odsto potencijalnih korisnika javnog prevoza u Beogradu se izjasnilo da bi bili spremni da koriste sistem javnog linijskog transporta ukoliko bi ta usluga postala kvalitetnija, objavljeno je u izveštaju „Analiza stanja potencijala i razvijenosti gradskih sistema u skladu sa prioritetnim oblastima razvoja ranije usvojenih strategija“.

Osnovna karakteristika razvoja Beograda jeste visoka koncentracija radnih mesta u zonama Novog Beograda i centralnoj zoni Beograda kao i širenje zona stanovanja u obodnim delovima grada, što dovodi do intenziviranja saobraćaja.

Učešće javnog prevoza u realizaciji dnevnih kretanja je visoko, čak polovina kretanja, a putnički automobil i pešačenje imaju podjednako učešće sa oko 24 odsto, dok je učešće bicikala ispod jedan odsto.

Napredak tehnologije doprinosi povećanju individualnih sredstava prevoza, a ovakav trend prisutan je i na području Beograda, gde se konstantno beleži porast broja registrovanih vozila.

Ovo vodi povećanju cene prevoza, jer se operativni troškovi dele na manji broj korisnika i pojačan je pritisak na prevoznike da smanjuju nivo usluga.

Takva situacija povećava zavisnosti od automobila, zato je izveštaju objašnjeno da je potrebno uvesti mere koje promovišu korišćenje javnog prevoza.

Takođe sve su veći saobraćajni zahtevi od kapaciteta saobraćajnica, što se ne odnosi samo na infrastrukturu za kretanje već i na probleme parkiranja jer potrebe višestruko premašuju današnje kapacitete.

Prosečan broj putovanja radnim danima po osobi je 2,08, prema podacima iz 2015. godine.

„Kao osnov za jasno formulisanje vizije i misije Grada u pokretu realizovano je istraživanje i analiza karakteristika korisnika sistema javnog linijskog transporta putnika u Beogradu“, istaknuto je u izveštaju. 

Analiza stanja obuhvata istraživanja namenjena korisnicima sistema javnog linijskog transporta putnika, potencijalnim korisnicima i mišljenjima eksperata vezanih za pojedine elemente razvoja sistema u budućnosti.

Rezultati istraživanja pokazuju prosečnu mesečnu mobilnost po kategorijama: zaposleni 100 putovanja mesečno, đaci 74, studenti 74 putovanja mesečno, penzioneri 70, nezaposleni 83 i ostale kategorije 96 putovanja mesečno. 

Preko 34 odsto korisnika javnog linijskog prevoza u Beogradu izdvojilo je kao najznačajniji cilj koji se odnosi na bolji kvalitet sistema i usluga, a odmah za njim su ciljevi koji se odnose na obezbeđivanje kraćeg vremena putovanja i razvoj šinskih urbanih sistema (tramvaja, metroa i prigradskih železnica).

Čak 78 odsto statanovnika Beograda koji koriste neki vid motorizovanog transporta izražava spremnost korišćenja javnog prevoza, ali to podrazumeva ispunjenje određenih očekivanja po pitanju kvaliteta usluga.

Rezultati istraživanja pokazuju da korisnici putničkih automobila značajno iskazuju spremnost korišćenja sistema javnog transporta, a čak je 52 odsto korisnika taksi usluga spremno da koristi sistema javnog prevoza. 

Više od trećine potencijalnih korisnika javnog prevoza, oko 38 odsto, se izjasnio da ni pod kojim uslovima ne bi koristio sistem javnog prevoza dok se čak 61 odsto ispitanika se izjasnilo da bi bili spremni da koriste sistem ukoliko bi se ispunili neki od zahtevanih elemenata kvaliteta sistema i usluge.

Prema stavovima eksperata, na prvom mestu je precizno definisanje buduće vizije, misije i ciljne funkcije sistema i njihova implementacija u strateške dokumente grada, zatim ciljevi vezani za usklađivanje razvoja sistema sa demografskim, socio-ekonomskim i urbanističkim razvojem grada i obezbeđenje uslova za zadržavanje i/ili povećanje visokog učešća sistema u ukupnom broju putovanja i usmeren strateški razvoj sistema harmonizovan sa sektorskim strategijama Evropske unije, je na trećem mestu.