Srpsko hemijsko društvo (SHD) pokrenulo je inicijativu za reformu nastave hemije, jer se u poslednjih desetak godina fond časova hemije u srednjim školama smanjuje, naročito u srednjim stručnim školama i na društvenim smerovima u gimnazijama, saopštilo je Srpsko hemijsko društvo koje ove godine obeležava 125. godišnjicu od osnivanja.
Takođe se smanjuje broj stručnih predmeta koje mogu da predaju hemičari, upozoravaju profesori, članovi Srpsko hemijskog društva (SHD).
Prema rečima profesorke Suzane Jovanović-Šanta, potpredsednice SHD svi obrazovni profili u srednjim stručnim školama (i trogodišnji i četvorogodišnji) su ranije imali u programu hemiju kao opšteobrazovni predmet.
„Reforme obrazovnog sistema su tokom prethodnih desetak godina vodile smanjenju fonda časova i programa nastave hemije. Međutim, stručni predmeti koji su zasnovani na hemiji, na primer, Poznavanje robe ili Poznavanje materijala, u brojnim obrazovnim profilima, neophodni za kompetentno bavljenje strukom, moraju da imaju i hemijsku osnovu, što je onemogućeno izostavljanjem hemije iz programa tokom reformi“, upozorava profesorka Suzana Jovanović-Šanta.
FABRIKA HEMIJE U SUBOTICI ZAGAĐUJE UPRKOS PRITUŽBAMA JAVNOSTI
Na primer, autolakirer, trogodišnji obrazovni profil, nema predmet hemija, a neophodna su mu znanja i neorganske hemije, zbog metala od kojih su napravljeni različiti delovi automobila, kao i organske hemije, zbog rada sa bojama i lakovima. Dakle, problem se ne odnosi na neki određeni obrazovni profil, nego za sve profile u svim stručnim školama, ukazuje Jovanović-Šanta.
Hemija, kao opšteobrazovni predmet, učenicima treba da pruži znanja potrebna za zdrav i normalan svakodnevni život u savremenom svetu, zasnovan na zdravoj hrani i korišćenju kozmetičkih, farmaceutskih i drugih preparata i proizvoda.
Takođe predstavlja osnovu za stručne predmete i omogućava učenicima nastavak školovanja. Prema tome, učenici nakon završavanja srednje stručne škole po planovima i programima sa smanjenim fondom časova hemije imaju nedovoljna znanja iz hemije nedovoljna za kompetentno bavljenje strukom, dok učenici gimnazija nemaju dovoljno znanja iz oblasti hemije za studiranje na fakultetima na kojima se izučava hemija, navodi se u saopštenju.
GOOGLE UČIONICA: RUPE U ZNAJU, A PLJUŠTE PETICE
Prema rečima Suzane Jovanović-Šanta godinama se se pojedinci i manje grupe obraćale Ministarstvu za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj i drugim organima i radnim telima, ali ti pojedinačni apeli nisu naišli na odgovor. Zato je Srpsko hemijsko društvo, kao stručno društvo, pozvalo nastavnike hemije svih nivoa obrazovanja da se uključe u borbu za status predmeta hemija u školama, ali i za status hemije generalno.
„Odziv je bio odličan. Mnogo nastavnika smatra da je nastava hemije veoma smanjena, što nipošto ne može da bude dobro, jer je hemija svuda oko nas i u nama, najjednostavnije rečeno, pa je potrebno da svaki pojedinac zna dovoljno hemije da bi mogao da vodi zdrav život, ali takođe i dovoljno hemije da bi mogao da se kompetentno bavi svojom strukom. To mu ovako reformisano školovanje ne omogućava“, ističe Jovanović-Šanta.
Radnu grupu za reformu nastave hemije formirali smo ove godine, oko 150 nastavnika iz osnovnih, srednjih stručnih škola, gimnazija i sa fakulteta širom Srbije se uključilo u rad ove radne grupe, pa su formirani timovi prema oblastima rada škola, kaže ona.
Analize timova i predloge za izmene rukovodstvo SHD dostavilo je na razmatranje Nacionalnom prosvetnom savetu (NPS) i Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja (MPNTR), čime je, zapravo, zvanično pokrenuta inicijativa za reformu nastave hemije u douniverzitetskom obrazovanju, objašnjava Jovanović-Šanta.