Hoće li meštani plaćati sanitarnu zaštitu jezera Vrutci kod Užica?

Vlasnici kuća u drugoj i trećoj zoni sanitarne zaštite jezera Vrutci sami će plaćati sanitarne septičke jame za otpadne vode ukoliko budu primorani da se njihovi objekti legalizuju, tvrdi nevladina organizacija Libergraf iz Užica. To je suprotno odredbama prostornog plana kojim se reguliše područje na kom se nalazi ta akumulacija koja služi za vodosnabdevanje.

Kako podseća Vladan Sinđić iz Libergrafa, reč je o odredbama Prostornog plana područja posebne namene sliva akumulacije Vrutci, koji je usvojen 2018. godine.

Skupština grada Užica nedavno je usvojila Odluku o uslovima ozakonjenja postojećih objekata u drugoj i trećoj zoni sanitarne zaštite jezera Vrutci, kako podsećaju u Libergrafu, bez konsultacija sa građanima.

U Prostornom planu koji može da se nađe na sledećem LINKU, za drugu zonu piše da se zadržavaju svi objekti, uz obavezu Javnog preduzeća Srbijavode da u saradnji sa užičkim Vodovodom obezbedi prikupljanje i prečišćavanje svih otpadnih voda.

„Gradska vlast sad tvrdi da to nije njihova obaveza, nego da oni treba da obezbede da se to uradi. Šta to znači, da li će obezbediti tako da se donese odluka da to neko drugi uradi, ili to znači da oni (gradska vlast) to treba da urade?“, kaže za Novu ekonomiju Vladan Sinđić iz Libergrafa.

Sinđić zaključuje da ništa od toga neće doprineti ni ozakonjenju objekata ni sanitarnoj zaštiti Vrutaka.

Kako podseća, izostali su i precizni podaci sa terena, o broju objekata. Takođe, nisu sagledane posledice koje takva odluka može da izazove.

„To će morati da plaćaju građani čiji objekti podležu Zakonu o ozakonjenju objekata i nalaze se u celom slivu jezera Vtutci i pripadaju drugoj i trećoj zoni njegove sanitarne zaštite“, pita se naš sagovornik.

Prema Sinđićevim rečima, radi se o području od planine Šargan (koja se nalazi između sela Mokra Gora i Kremna), peko sela Kremna, Šljivovica, Krnda, kao i  sela Bioska, posle kog na toku reke Đetinje i počinje vodozahvat jezera Vrutci.

Jezero Vrutci kod UžicaFoto: Nova ekonomija

Foto: Nova ekonomija

Svako ko legalizuje objekat treba sam da uradi sanitarije, odnosno izgradi legalnu septičku jamu.

Cena legalizacije objekata je, kako podseća sagovornik našeg portala, 300 evra. To je cena izrade projekta i taksi koje treba platiti državi.

Oni građani čiji objekti se nalaze u zoni zaštite i koji žele da ih legalizuju, tu treba da uračunaju i troškove izgradnje sanitarne septičke jame.

Siđić objašnjava da je cena izgradnje septičke jame nekoliko hiljada evra.

„Oni tu ne traže cisternu, već aktivnu, trokomornu septičku jamu, koja ima taložnik, separator i koja može da izbaci vodu druge kategorije. Te septičke jame koštaju od 3.500 evra, za četvoročlanu porodicu. Ako ima više ljudi, onda košta više od toga.

Kako dodaje naš sagovornik, tu nije kraj, jer ako u domaćinstvu postoji štala, tu takođe treba obezbediti otpadne vode koje nastaju u tom objektu.

„Druga stvar, prema Prostornom planu u trećoj zoni zaštite nema ograničenja u gradnji, svi mogu da zidaju, ali, naravno, u skladu sa pravilima gradnje, ako se ne utiče na kvalitet vode“, objašnjava predstavnik Libergrafa.

Kako dodaje, to je u redu ako se objekat nalazi blizu nekog potoka, ili ako su blizu njega neke podzemne izdanske vode.

Međutim, nije u redu ako se to odnosi i na objekte koji se nalaze daleko od jezera i koji nemaju nikakav uticaj na kvalitet vode u njemu.

Oni bi kako dodaje, mogli da imaju i propusnu septičku jamu. Ipak, gradska uprava je sada odredila da u drugoj i trećoj zoni svi moraju da imaju sanitarnu septičku jamu koja je skuplja.

Sinđić smatra da se u slučaju koji se odnosi na ozakonjenje objekata koji se nalaze u slivu jezera Vrutci, zloupotrebljava poverenje građana.

„Problem je u tome šta se krije iza tvrdnje gradske vlasti kako će ona građanima da pomogne u ozakonjenju objekata. Krije se to da se odgovornost sa gradske uprave prebacuje na te ljude, vlasnike objekata.

On podseća i da postoje objekti koji ne podležu leglizaciji, kao na primer u selu Ročnjak koje je izgrađeno pre donošenja propisa, a nalazi se blizu samog jezera Vrutci.

„Takvi objekti se nalaze u katastru, nad njima postoji pravo svojine i ne moraju da se legalizuju, jer su već legalni“, podseća naš sagovornik.

Koliko ima objekata za legalizaciju?

Sinđić kaže i da nadležni u gradskoj upravi uopšte nemaju podatke o svim tim obejktima u zoni dva ili tri.

Dodaje i da je „peške“ brojao objekte na portalu Geosrbija, kao i da je utvdio da ih u tim zonama ima ukupno 58.

Od toga 48 uopšte ne podleže ozakonjenju objekata, a svega 10 je izgrađeno bespravno, odnosno upisano je u katastar, a nema dozvolu. Pet šestina objekata uopšte ne podleže tome i dalje će nastaviti da truje akumulaciju.

Sinđić podseća da za septičku jamu takođe treba projekat, jer je ona objekat koji takođe mora da se „uvede u papire“.

U Biosci, mestu uzvodno od Vrutaka, kako podseća predstavnik Libergrafa, celo selo, crkva i škola, svi su izgrađeni pre donošenja svih propisa o planiranju i izgradnji, kada nije ni postojala građevinska dozvola.

Gradska vlast u Užicu, kako Sinđić ocenjuje, beži od svojih obaveza i „šminka“ situaciju donošenjem propisa.

„Za godinu dana ih treba pitati koliko je ljudi legalizovalo objekte i ugradilo septičke jame u zoni hidroakumulacije Vrutci.“

Jezero Vrutci je u decembru 2013. godine bilo zagađeno algama ciojanobakretijama. Zbog toga se nije koristilo za vodosnabdevanje Užica sve dok nije završena rekonstrukcija fabrike vode u tom gradu, 2019. godine.

Od tada se voda iz Vrutaka ponovo koristi za vodosnabdevanje Užica, a do tada se koristio alternativni vodovod sa hidroakumulacije Sušička vrela, koja se nalazi na teritoriji Opštine Čajetina.

Na brani Vrutci postoji i pribranska mini-hidroelektrana (MHE), o čemu je Nova ekonomija već nekoliko puta pislala.