Nove cene goriva: Dizel poskupeo dva dinara
U narednih sedam dana litar benzina evropremijum BMB u Srbiji koštaće 178 dinara dok će litar dizela koštati 196 dinara po litru, objavio je Blic.Nove cene goriva važiće do petka 18. jula.Prethodne n...
I Sretenjski ustav govorio o zaštiti prirode
Planinsko selo Kruščica kod Arilja
Osim građanskih prava, slobode veroispovesti i zabrane robovlasništva, Sretenjski ustav govorio je i o uživanju u prirodi i javnom dobru, piše portal Klima 101 povodom današnjeg praznika.
„I seoske šume i gora dosadašnji alija jesu obštenarodno dobro; sav narod ima pravo, uživati ji. Niti ima Praviteljstvo, nit’ ikakav Starješina, ni činovnik, ni trgovac, ni seljanin, nit’ ikakav Srbin prava, zagrađivati ji ili zabranjivati Srbima iz drugi sela i okružija, da ji ne uživaju.”
Ustav Knjažestva Srbije („Sretenjski”, 1835), član 129
Napisao ga je Dimitrije Davidović, jedan od vodećih prosvetitelja tadašnje Srbije. Svojim liberalnim načelima i zaštitama izazvao je buru negodovanja u Istanbulu, Moskvi i u drugim delovima Evrope.
Bio je ukinut posle samo 55 dana (od kojih je 41 proveo – suspendovan).
Ustav Knjažestva Srbije iz 1835. godine, danas zapamćen kao Sretenjski zbog datuma kada je proklamovan na Kneževim livadama u Kragujevcu, po mnogo čemu iskače iz političke realnosti Srbije u prvoj polovini 19. veka.
A čitajući njegove redove, nailazimo i na citirani član 129, u kojem čitamo i ideje kao što su „obštenarodno dobro”, ili zabrana zagrađivanja seoskih šuma i gora.
Iako je kratko važio, Sretenjski ustav ipak je nadživeo svoje mnogobrojne protivnike (a među njima i tadašnjeg kneza Miloša Obrenovića). A danas, kada proslavljamo njegovu 188. godišnjicu, u vreme kada investitorski urbanizam ugrožava javno zelenilo, komunalni i industrijski otpad uništavaju životnu sredinu a vazdušno zagađenje česticama PM 2,5 ubija 10.000 ljudi svake godine, treba se podsetiti i te važne činjenice.
Naime, iako je Sretenjski ustav važio tek 14 dana, ideja zaštite životne sredine je u domaćem zakonodavstvu stara gotovo dva veka.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
