Ovih dana moglo se čuti da će racionalno gazdovanje državnom imovinom biti među prvim zadacima rekonstruisane Vlade, a imovine je toliko da se njena vrednost meri desetinama milijardi evra.
Ocenjeno je nedopustivim da država plaća ogromne pare za zakup prostora, dok, istovremeno, ima na hiljade praznih objekata i muka se muči kako pokriti minus u državnoj kasi, a vrednost neiskorišćene državne imovine meri se milijardama.
Samo Republička agencija za telekomunikacije mesečno plaća zakup zgrade oko 50.000 evra, Ministarstvo građevina za zakup jednog sprata 4.000 evra, dok je samo nekoliko stotina metara od Vlade prazna zgrada nekadašnje vojne građevinske direkcije.
Po podacima Republičkog geodetskog zavoda, na listi državnih nekretnina je ukupno 656.583 objekta, 107.743 stana, 15.735 poslovnih prostora, 7.516 garaža, od kojih su mnogi prazni, te još 884.046 hektara poljoprivrednog zemljišta, 983.111 hektara šumskog i 417.054 hektara građevinskog zemljišta. Međutim, s obzirom na Zakon o javnoj svojini i Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, lista državnih nepokretnosti će se suziti. Država će ostati bez dela imovine i zahvaljujući Zakonu o planiranju i izgradnji, kojim je data mogućnost konverzije prava korišćenja zemljišta u pravo svojine, s naknadom ili bez nje, međutim, još uvek će ostati dovoljno nekretnina kojima će trebati racionalno gospodariti.
Dobar poznavalac prilika u oblasti građevinarstva Goran Rodić izjavio je da se ogromne pare kriju u državnoj imovini čiji se deo može koristiti što za potrebe državnih institucija i organa, što za iznajmljivanje, a deo za prodaju. Po gruboj proceni, ta imovina je vredna oko 185 milijardi evra. Rodić kaže da se u funkciju mogu staviti i poslovni prostor, stanovi, prazne kasarne, ekskluzivna lovišta, hidropotencijali… Posebno bi se mogli iskoristti napušteni vojni objekti i stanovi u ruralnim sredinama koji su služili za smeštaj oficira, kao i objekti na ekskluzivnim lokacijama u velikim gradovima, koje bi trebalo iznajmiti pod uslovom da ih korisnik najpre dovede u pristojno stanje i održava, a onda da se utvrdi pristojna najamnina.
Po Rodićevim rečima, postoji ozbiljno interesovanje stranih investitora, koji su spremni da kupe, zakupe ili uzmu pod koncesiju neku od postojećih državnih nekretnina – šume, livade, kasarne, industrijska postrojenja, zemljište… Sagovornik ističe da se radi o ogromnim potencijalima koji bi mogli pokrenuti i lokalnu privredu i izvozno orijentisanu industriju i infrastrukturu, i koje treba iskoristiti jer država više nema para ni za servisiranje dugova, ni za novo zaduživanje. Građevinsko zemljište bi se moglo iskoristiti za masovniju stanogradnju, koja bi pomogla rešavanju stambenog pitanja armije podstanara.
Procenjeno je da bi se prodajom vojne imovine koja Vojsci nije potrebna moglo inkasirati oko milijardu evra, međutim, za sve objekte koji bi se mogli prodati neophodno je da se uradi procena vrednosti. Po dostupnim podacima, trenutno se nudi na prodaju 508 vojnih kompleksa širom Srbije, od kojih su najvredniji u Beogradu – 37 i Novom Sadu – 23. Ima mišljenja da bi upravo njih trebalo sačuvati za period posle krize.
