Inflacija sporije pada nego u ostatku Evrope, kamate visoke još godinu-dve

Ekonomisti smatraju da će se inflacija biti iznad sredine vrednosti koju cilja Narodna banke Srbije (tri odsto do kraja godine), koja u Srbiji sporije opada nego u drugim zemljama Evrope, rezulatiti su analize Kvartalnog monitora.

Inflacijaje  u Srbiji je u februaru bila veća nego bilo gde u Evropi, sem u Rumuniji.

Razlog za to što smo na drugom mestu, ekonomisti vide u kasnijem povećanju cene energenata, snažijoj rastu i poreskih prihoda i poreskih rashoda tokom ranijih godina, ali i u postojanju režima de fakto fiksnog kursa.

Prema njihovoj proceni, u ovoj godini nas očekuje prosečna inflacija od četiri do 4,5  odsto.

„Problem u fiksnom kursu je što morate sve ostale poltike, i monetarnu, fiskalnu i politiku dohodaka da usklađujete prema njemu. Naš kurs je fiksan kao u Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini i utiče na stabilizaciju inflacije,“ kaže Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i urednik Kvartalnog monitora.

Monetrana politika:

Što se tiče monetarne politike u takvim uslovima, ona je bila zaoštrena i ne očekuje se pad kamata pre sredine godine, što će biti posebno težak period, koja će „morati da se izdrži“.

„Za očekivati je da će realne kamatne stope biti veće jer se očekuje pad u inflaciji, tako da će to kočiti privredu i uticati na domaće i strane investicije. U narednim mesecima očekuje se stagnacija ili blagi pad nominalnih kamatnih stopa,“ naveo je Arsić.

On procenjuje i da će kamatne stope ostati na relativno visokom nivou u narednih godinu do dve dana.

Fiskalna politika:

Kako su kamatne stope bile visoke to je uticalo i na budžet, pa je najveći rashod iz državne kase opredeljen upravo za otplatu kamata na dugovanja, ocenjuje profesor Ekonomskog fakulteta.

„Postoji rizik da fiskalni deficit od 2,2 odsto za ovu godinu i u narednim godinama bude veći, zbog rasta rashoda na kamata, kao i najavljenog visokog rasta plata i penzija, kao i javnih investicija. Taj rizik može da se izbegne odlaganjem ili odustajanjem od nekih investicija, povećanjem plata i panzija u skladu sa fiskalnim pravilima i unapređenjem efikasnosti države,“ kaže Arsić.

Naravno, uvek to može i da se učini kroz prihodne strane budžeta, na primer povećanjem ili uvođenjem novih nameta, ali Arsić ocenjuje da se ovo radi samo kao „poslednji potez, kada nema drugih“.

Prošle godine ostvaren je solidan fiskalni rezultat, prema njegovim rečima. Takođe, prestali smo da trošimo na EPS iz budžeta koliko je to bilo ranije, što je značajno doprinelo oporavku računa države.

Stanje privrede, rast BDP-a:

Prema oceni ovog ekonomskog izdanja, u prošloj godini je privreda ostvarila solidan rast od 2,5 odsto, što je mnogo više od zemalja koje su uporedive sa nama iz Istočne i Centralne Evrope 0,6 odsto i 0,4 odsto više nego od rasta u EU.

Pokretači rasta privrede u ovoj godini će biti rast privatne potrošnje usled rasta plata i penzija, rasta javnih investicija i blagi oporavak evropskih privreda.

Prema ocecni kvartalnog monitora, rast BDP-a u Srbiji ove goedine bi mogao da iznosi od tri do 3,5 odsto, dok Ministarstvo finansija za ovu godinu očekuje optimističniju verziju, rast od 3,5 odsto.

„Oporavak privrede će usporavati visoke kamatne stope, koje će kočiti i domaće i strane investicije, geopolitički rizici koji usporavaju spoljnu trgovinu i povećavaju varijabilnost cena primarnih proizvoda,“ rekao je Arsić.

Očekuje se i smanjeni priliv od stranih direktnih investicija (SDI), koji je bio na visokom nivou prošle godine, a na ovo će uticati osim kamatnih stopa na visokom nivou  i oprovaka u zemljama evropske unije, odakle dolazi najveći broj SDI, smanjenje poreskih podsticaja za investiranje u inostranstvu preduzeća iz EU.

Dodatno na ovo smanjenje će uticati i rast troškova poslovanja u Srbiji zbog relativno visokog rasta zarada i cene energije u evrima, kao i nedovoljan ponuda nekih kategorija radne snage, prema rečima ekonomista sa fakulteta.