InTER: Pravno sporna privatizacija preduzeća na Kosovu

Privatizacija na Kosovu sprovodila se bez jasnih mehanizama za utvrđivanje pravih vlasnika i poverilaca i instrumenata i ovakav model je prilično sporan sa pravne strane, ali i zato što je otvorio put za diskriminaciju po etničkom principu, jer pripadnici srpske zajednice i drugih etničkih grupa na Kosovu nisu odgovarajuće namireni u ovom procesu, piše Biznis i finansije.  

Privatizaciju na Kosovu je od samog početka pratila kontraverza da li Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu (UMNIK) ima nadležnosti samo za upravljanje javnom imovinom, ili može da menja strukturu vlasništva, objavio je BiF.rs.

Stoga je 2002. godine UMNIK osnovao Kosovsku poverilačku agenciju (KPA) i Posebno veće Vrhovnog suda Kosova za pitanja od značaja za funkcionisanje KPA, kako bi se stvorili uslovi za privatizaciju državnih i društvenih preduzeća, kao i javnog zemljišta.

Privatizacija je prvenstveno bila usmerena na prodaju preduzeća, ili makar dela aktive preduzeća koji ima tržišnu vrednost, dok su sva ostala pitanja ostavljena da se reše u kasnijem postupku, što se nikada nije desilo, navodi se u istraživanju „Privatizacija na Kosovu iz ugla srpske zajednice“, koje je sproveo beogradski Institut za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER) u saradnji sa Kosovskom fondacijom za otvoreno društvo (KFOS).

Na osnovu predloženog modela privatizacije, u periodu između 2004. i 2008. godine prodato je preko 313 društvenih preduzeća u formi 551 novoosnovanih privrednih društva, s tim da je samo 347 kupaca potpisalo ugovore o prodaji, piše Biznis&Finansije.

Na ovaj način se ostvario prihod od 383 miliona evra, što je činilo 11,5 odsto BDP Kosova u 2007. godini.

U tom trenutku ostalo je oko 100 društvenih preduzeća koja nisu privatizovana, uključujući i velike firme kao što su Trepča i Ski centar Brezovica.

Situacija se pravno dodatno iskomplikovala jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova 2008. godine, kada su zakonskim aktima stvoreni novi pravni i institucionalni instrumenti za nastavak privatizacije, uključujući i formiranje Kosovske agencije za privatizaciju (KAP).

„Naročito je forsirana privatizacija velikih državnih firmi, kao što su Kosovska energetska korporacija (KEK) koja je 2012. godine prodata turskom konzorcijumu Limak & Calik za 26,3 miliona evra. Privatizacija Pošte i Telekoma Kosova (PTK) je pokrenuta 2013. godine i izabran je najpovoljniji ponuđač, nemački Axos Capital koji je ponudio 277 miliona evra za 75 odsto akcija PTK, ali je prodaju blokirao Parlament gde nije bilo potrebne većine kako bi se okončala ova transakcija“, objavljeno je na Bif.rs.

Autori analize ocenjuju da su uspesi Kosovske agencije za privatizaciju upitni, jer su mnoge privatizacije propale ili su postale predmet korupcionaških afera. Među propalim privatizacijama ističe se neuspešna akvizicija PTK, Ski centra Brezovica ali i mnogih drugih preduzeća.

Afere su posebno pratile privatizaciju Ski centra Brezovica koja je započela još 2009. godine, pojedinačnom prodajom pojedinih delova preduzeća. Privatizovani su Restoran brvnara Brezovica, Mala brvnara i Kafana Štrpce.

Gradska „Lasta“ se seli u toplije krajeve: Privatizaciju čeka još 57 preduzeća