Izdvajanja za regionalni razvoj veća za petinu

Ukupni državni podsticaji u 2023. godini dostigli su 282,6 milijardi dinara (preko 2,4 milijardi evra), što je za 22,5 odsto odsto više nego prethodne godine. Čak 92,8 odsto ovog novca dodeljeno je u obliku bespovratnih sredstava, od čega su 114,8 milijardi dinara bile bespovratne subvencije, vidi se iz Registra mera i podsticaja regionalnog razvoja koji vodi Agencija za privredne registre (APR). 

Taj registar je jedinstvena i centralna baza podataka o preduzetim merama i realizovanim podsticajima koji su od značaja za regionalni razvoj, a podaci iz Mape RegMPRR ukazuju da su u poređenju sa prethodnom godinom, bespovratna sredstva uvećana za 30,7 odsto.

Ipak, nisu sva planirana ulaganja i realizovana u prošloj godini, već 85,7 odsto njih, ukupne vrednosti 242,2 milijardi dinara (2,07 milijardi evra).

Od te sume, najviše je usmereno u saobraćajnu infrastrukturu (68,5 milijardi dinara), pa „obrazovanje, nauku, kulturu i sport“ (51,4 milijardi dinara), podsticanje polјoprivrede (49,6 milijardi dinara), pa podsticanje proizvodnje (35,3 milijardi dinara).

Najveći deo ukupno realizovanih podsticaja usmeren je privredi i to privrednim društvima i preduzetnicima, koji su dobili 127,8 milijardi dinara (ili 45,2 odsto ukupnih izdvajanja).

Između razvijenih i nerazvijenih opština po dodeljenim podsticajima postoji znatna razlika – ali u korist bogatijih.

Primera radi, podsticaji u beogradskojh opštini Stari grad su 2020. i 2021. godine bili između četiri i pet milijardi dinara, a taj broj se samo uvećavao: 2022. godine bio je 14,5 milijard, a 2023. godine 15,3 milijardi dinara.

Sa druge strane, ukupni podsticaji za Crnu Travu (koja je po stepenu razvijenosti u IV grupi, sa ispod 60 odsto republičkog proseka primanja) podsticaji su 2020. godine bili svega 2,6 miliona dinara.

Tokom 2021. godine su skočili na 15,3 miliona dinara, u 2022. su pali na 2,8 miliona dinara, da bi prole godine dostigli 5,9 miliona dinara.

Najveći „gubitnik“ u dobijenim podsticajima ubedljivo je „Zaštita životne sredine“ i najveća izdvajanja za ovu stavku su u regionu Vojvodine (svega milijarde dinara). Slede Zapadna Srbija i Šumadija na nivou od 626,3 miliona dinara, a najmanje je u ove svrhe izdvojeno u regionu Beograda 26,9 miliona dinara.