Investitori koji po završetku objekta pribave sertifikat zelene gradnje mogli bi da imaju pravo na umanjenje obračunatog doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta u visini od 10 odsto u odnosu na ukupno određeni iznos doprinos.
To je jedan od predloga u Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji.
Umanjenje doprinosa se može smatrati stimulativnom merom za izgradnju što većeg broja objekata koji ispunjavaju uslove za dobijanje sertifikata zelene gradnje, piše u obrazloženju nacrta, koji je na javnoj raspravi.
Za uređivanje građevinskog zemljišta plaća se doprinos jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji je planirana izgradnja objekta, piše u važećem zakonu. Doprinos plaća investitor.
Menja se Zakon o planiranju i izgradnji, uvodi se državni urbanista
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture objavilo je Nacrt zakona o izmenama i dopunama zakona o planiranju i izgradnji.
U obrazloženju je navedeno više razloga za donošenje izmena i dopuna zakona: unapređenje odredbi o energetskoj efikasnosti, uvođenje termina „zelene gradnje“ sa izdavanjem sertifikata, preciziranje odredbi o izgradnji solarnih parkova.
Zelena gradnja se u nacrtu definiše kao način planiranja, projektovanja, izvođenja radova, korišćenja i održavanja objekata, kojima se smanjuje emisija gasova sa efektom staklene bašte, koriste ekološki sertifikovani građevinski materijali i oprema, smanjuje produkcija otpada, koriste obnovljivi izvori energije, što dovodi do poboljšanja kvaliteta života korisnika, zaštite životne sredine i unapređuje održivost.
U nacrtu se predlaže i da investitor ima obavezu da dostavi polisu osiguranja od štete prema trećim licima koja može nastati izvođenjem radova, a u cilju zaštite imovine i lica, sigurnosti i bezbednosti susednih objekata.
Investitor bi tu polisu dostavljao uz ostale dokaze prilikom prijave radova (prema sadašnjem zakonu uz prijavu radova dostavljaju se dokazi o regulisanju obaveza u pogledu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, rešenja o kućnom broju, dokazi o plaćenoj administrativnoj taksi).
Sertifikat o energetskim svojstvima zgrade
Sve nove zgrade moraju imati sertifikat o energetskim svojstvima zgrade, odnosno o njihovim posebnim delovima, predlaže se u nacrtu.
Takođe, vlasnici posebnih delova objekta javne namene, ukoliko bi se usvojile dopune i izmene predviđene u nacrtu, bili bi dužni da u roku od tri godine pribave sertifikat o energetskim svojstivma zgrade.
Rok od pet godina da pribave sertifikat o energetskim svojstvima zgrade (odnosno njenog posebnog dela) imali bi vlasnici postojećih poslovnih zgrada.
Dalje, predlaže se rok od deset godina za vlasnike posojećih stambenih zgrada da pribave sertifikat o energetskim svojstvima zgrade, odnosno njenog posebnog dela.
Kako se vidi iz dokumentacije koja je stavljena na javnu raspravu, razmatra se i uvođenje obaveze uklanjanja spoljnih jedinice klimatizacije sa uličnih fasada.
Cilj je da spoljne jedinice uređaja za klimatizaciju budu instalirane na način da nemaju uticaj na neposredno okruženje.
Ukoliko se predložene izmene zakona usvoje, vlasnici zgrada javne namene koje se nalaze u granicama nepokretnih kulturnih dobara i njihovoj zaštićenoj okolini bili bi u obavezi da u roku od dve godine sa uličnih fasada uklone sve spoljne jedinice uređaja za klimatizaciju – odnosno da ovi uređaji ne budu vidljivi.
Rok od pet godina za istu obavezu imali bi vlasnici zgrada (odnosno posebnih delova objekata) u granicama granicama nepokretnih kulturnih dobara i njihovoj zaštićenoj okolini.
Nešto duži rok da sa uličnih fasada uklone spoljne jedinice klimatizacije (10 godina) bio bi predviđen za vlasnike zgrada van granica nepokretnih kulturnih dobara i njihove zaštićene okoline.
Način uklanjanja bio bi regulisan opštim aktom lokalnih samuprava na čijoj se teritoriji nalaze zgrade.
Rokovi bi tekli od dana stupanja na snagu zakona o izmenama i dopunama.
Javna rasprava o nacrtu zakona biće počela je od 30. januara i trajaće do 20. feburara, piše u javnom pozivu.