Jedan od 10 smrtnih slučajeva u regionu povezan sa zagađenjem vazduha

U jugoistočnoj Evropi zagađenje vazduha je vodeća ekološka pretnja javnom zdravlju, a jedan od deset smrtnih slučajeva u regionu povezan je sa izloženošću zagađenju vazduha.

Samo u 2019. godini, 56.000 smrtnih slučajeva bilo je povezano sa izloženošću zagađenom vazduhu, pokazuju podaci publikacije State of Global Air.

Širom regiona, više od 95 odsto stanovništva živi u oblastima gde nivoi finih čestica (PM2,5) premašuju godišnju referentnu vrednost od pet miligrama po metru kubnom koju je definisala Svetska zdravstvena organizacija (SZO).

Prema podacima, prosečni nivoi PM2,5 čestica kreću se između 14 i 27 miligrama po metru kubnom u zemljama u regionu, a najviši nivoi zabeleženi su u Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji.

Ugalj ostaje primarni izvor energije širom regiona, pogotovo tokom zime, pa je tako upotreba uglja u vezi sa skoro četvrtinom svih smrtnih slučajeva povezanih sa PM2,5 u Srbiji (26%), Bosni i Hercegovini (24%) i Severnoj Makedoniji (23%).

Kako se navodi u izveštaju, udisanje zagađenog vazduha je u vezi sa povećanjem šansi osobe za razvoj srčanih bolesti, hroničnih respiratornih bolesti, moždanog udara, raka pluća, dijabetesa i zaraznih bolesti kao što je upala pluća.

Naime, izloženost trudnica je u vezi sa povećanim rizikom da se bebe rode prerano ali i da se rode premale.

Nova istraživanja povezuju i zagađenje vazduha sa neurodegenerativnim bolestima.

Nedavno je utvrđeno da gradovi u Bugarskoj, uključujući Plovdiv imaju najvišu stopu smrtnosti od PM2,5 u svetu.

Stariji ljudi u regionu često doživljavaju najveći gubitak zdravih godina života zbog nezaraznih bolesti pogođenih zagađenjem vazduha.

Zapravo, 68 odsto svih smrtnih slučajeva povezanih sa zagađenjem vazduha dešava se kod ljudi starijih od 70 godina.

Posebno, između ostalih intervencija, čistiji vazduh se smatra vitalnom komponentom Evropskog plana za borbu protiv raka.

Vlada Srbije usvojila je u decembru 2022. godine Program zaštite vazduha Srbije za period 2022-2030, prvi dokument sa akcionim planom za Zapadni Balkan.

Kako će izmene Zakona o zapošljavanju stranaca uticati na tržište rada?