Vesti iz zemlje

19.12.2022. 09:13

Klima 101

Autor: Nova ekonomija

Jeleni u Srbiji manje ugroženi, ali potrebna im je pomoć da prežive

Foto: Pixabay

Jeleni su u Srbiji nekada bili na ivici istrebljenja, ali se polako vraćaju na teritorije južno od Save i Dunava. Populaciji te vrste životinja u Srbiji i dalje je potrenbna pomoć čoveka kako bi brojnost njenih jedinki bila stabilna.

Kako za portal Klima 101 piše Dragan Gačić, profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu jelen u Srbiji naseljava različita staništa, a o toj populaciji važnu brigu vode lovačka udruženja i savezi.

Tu spadaju prostrane šumske nizije u Podunavlju i Posavini, Deliblatska peščara, Vršačke planine i Fruška gora.

Naseljava područja sve do planinskih pašnjaka Stare planine, i to do nadmorske visine preko 2000 metara.

Pošto zahteva veliki životni prostor, ima značajan uticaj na stanje i stabilnost šumskih i drugih ekosistema.

Svake godine, u avgustu i septembru, nastupa najznačajniji period u njegovom životu, takozvana rika, koja označava početak sezone parenja.

„Sve do tada, mužjaci su udruženi u manja ili veća krda, ali sada se odvajaju, i lutaju u potrazi za ženkama, koje su takođe nervozne i okupljene u manjim grupama oko šumskih čistina“, piše profesor Gačić.

SAVREMENA NASELJAVANJA

Međutim, s obzirom na to da se u mnogim evropskim zemljama današnje populacije broje u desetinama hiljada, sadašnje stanje je i dalje nepovoljno i zabrinjavajuće.

Kako bi se situacija popravila, poslednjih godina, pod pokroviteljstvom Ministarstva poljoprivrede, vrši se više projekata naseljavanja, pre svega u zapadnom delu centralne Srbije: Tara (2018), Čemerno (2019), Murtenica (na Zlatiboru) i Kopaonik (2020) i Zlatibor (2021).

 

NA IVICI ISTREBLJENJA

Uništenje ovdašnje jelenske divljači počinje u 18. veku, uglavnom usled seče i krčenja šuma, a još više usled prekomernog i nezakonitog lova.

Sedamdesetih godina 19. veka, nedaleko od Požarevca, Golubca i Negotina, na obalama Dunava bilo je velikih kasapnica za prodaju isključivo jelenskog mesa.

Najbogatiji Srbin tog vremena, poznati kapetan Miša Anastasijević, početni kapital je stekao trgujući jelenskim mesom i rogovljem.

Decenijama kasnije, 1962. godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u centralnoj Srbiji procenjena prolećna brojnost jedinki jelena bila je ukupno tek 73.

U to vreme već su bile pokrenuti prvi projekti takozvane reintrodukcije. Ona se zasniva na brižljivo planiranom unošenju očuvanih delova populacije na prostore iz kojih je istrebljena.

Buka terenskih vozila ugrožava divlje ptice na Fruškoj gori

„Ona uvek predstavlja dugotrajan i vrlo skup proces, čiji uspeh zavisi od brojnih faktora, a ponekad od slučajnosti ili sreće, pri čemu se neke greške iz prošlosti učestalo ponavljaju“, dodaje profesor Gačić.

 

Jelenska divljač posle Drugog svetskog rata je naseljavana širom centralne Srbije na sledećim područjima: Mali Jastrebac (1954), Deli Jovan (1960), Južni i Severni Kučaj (1962), Veliki Jastrebac i Sokolovica (1997), Cer (1998), Čemernik (2000) i Bukovik (2005).

Zbog štete koje mogu da pričine u šumarstvu i poljoprivredi, lokalno stanovništvo i poljoprivredna i šumarska struka nemaju uvek pozitivan odnos prema jelenima.

Brojna lovačka udruženja i lovački savezi podržavaju ideju da se jelenska divljač vrati na prostore koji su nekada bili deo njenog prirodnog staništa.

Prema podacima RZS, u periodu od 1962. do 2017. godine broj jelena u Srbiji porastao je više od dvadeset puta, sa 73 jedinke na 1688.

Šta znači buka za Nacionalni park Tara?

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.