Još dve banke planiraju zaduženje MREL obveznicama na domaćem tržištu

Prema najavama iz Međunarodne finansijske korporacije (IFC), članice Grupe Svetske banke usmerene na privatan sektor, još dve banke u Srbiji planiraju izdavanje takozvanih MREL obveznica. Prema projektima IFC-a, OTP Banka i Erste banka planiraju plasman dužničkih hartija od vrednosti na Beogradskoj berzi. Pre njih je Rajfajzen banka objavila da će se zadužiti „instrumentom minimalnih zahteva za sopstvena sredstva i kvalifikovane obaveze“ (skraćeno MREL), čije vraćanje u prvom redu garantuju investitori i akcionari u slučaju gubitaka.

Za OTP banku IFC je dodelio 200 milion dolara (brojke su indikativne, prema obaveštenju na sajtu institucije) kroz projekat za MREL 2.

Prihodi od investicije biće namenjeni za finansiranje prihvatljivih sredstava vezanih za klimu i socijalna preduzeća u Bugarskoj, Hrvatskoj i Srbiji (sa listom ciljnih tržišta na koja će se projekat potencijalno proširiti), navodi se na sajtu IFC-a.

Za drugi projekat MREL obveznica OTP Banka čeka na odobrenje IFC, a za Erste banku je opredeljeno 69,73 miliona dolara, što je takođe (za sada) samo indikativna cifra.

„Predloženi projekat je da se uloži do 65 miliona evra za sopstveni račun IFC-a u instrument sa minimalnim zahtevom za sopstvena sredstva i kvalifikovane obaveze (MREL) koji će izdavati Erste Bank A.D. Novi Sad, ugledna banka u Srbiji i podružnica Erste Grupe, strateškog partnera IFC-a i jedne od najvećih bankarskih grupacija u Evropi. Prihodi od ulaganja IFC-a biće korišćeni za podršku klijentima MMSP banke i projekte za ublažavanje klimatskih promena,“ stoji u opisu projekta.

U junu je Raiffeisen banka postala prva finansijska institucija koja je ispunila uslove za MREL u Srbiji.

EBRD je podržala emisiju ove obveznice Raiffeisen sa 50 miliona evra (u dinarskoj protivvrednosti) neobezbeđenih obveznica koje ispunjavaju uslove za MREL, čime se zajedno sa IFC-om svrstala među glavne investitore na projektu.

Obveznice će biti kotirane na berzi da bi se dodatno razvilo lokalno tržište kapitala i originalno je zajednički projekat Ministarstva finansija i Svetske banke.

„MREL podobne obveznice Raiffeisen banke su privukle pažnju međunarodnih finansijskih i razvojnih institucija, pošto su u primarnoj ponudi mogle biti prodate samo profesionalanim investitorima. O sekundarnoj trgovini ovim obveznicama je još rano govoriti, sve do momenta dok se neko o kupaca koji su kupili u primarnoj prodaji ne pojavi na sekundarnom tržištu i ponudi deo svojih hartija. S obzirom na visinu trenutne kamatne stope na ove obveznice, sigurno je da ce biti zainteresovanih na strani tražnje ali je diskutabilno da li će i u kojoj meri biti zainteresovanih prodavaca“, kaže za Novu Ekonomiju direktor poslovanja Beogradske berze Miroljub Ristić.

Kamatna stopa za MREL obveznice ove banke sastoji se iz promenljivog i fiksnog dela. Promenljivi deo kamatne stope predstavlja tromesečni BELIBOR, dok fiksni deo kamatne stope predstavlja fiksna marža od 2,50 odsto.

„Koliko je nama poznato, pored navedenih postoji još banaka koje aktivno razmatraju izdavanje ove vrste obveznice, međutim Beogradska berza ne poseduje informacije u kom roku i da li će do realizacije ovih emisija i doći. Naravno, kao i uvek, čim dobijemo zahtev za uključenje u trgovanje – biće nam zadovoljstvo da te vesti promptno podelimo sa tržištem“, dodaje Ristić.

Trenutno stanje na tržištu

Srbija planira da kroz ovaj projekat razvoja tržišta kapitala pomogne lokalnim kompanijama, ali i dodatno razvije ovo tržište i mehanizme. Osim izdavanja MREL obveznica za banke, u planu je i proširenje na inicijalne javne ponude (IPO), kao i korporativne obveznice.

Prema Ristićevim rečima, očekuje da će upravljanje ovim projektom uključiti i Radnu grupu sastavljenu od strane Ministarstva finansija, Komisije za hartije od vrednosti Srbije (KHoV) i Beogradske berze, u cilju poboljšanja koordinacije svih komponenti projekta.

On dodaje i da je projekat „uveliko u toku“, te se u narednom periodu mogu očekivati i prvi rezultati inicijative na tržištu korporativnih obveznica, kao i da zvanične informacije o odazivu kompanija još uvek nisu dostupne.

S obzirom da je projekat u nastajanju, te da nećemo još neko vreme imati tačne informacije koje su firme se odlučile za nove ponuđene oblike finansiranja, da li možemo reći koji od ova dva „nova“ instrumenta za zaduživanje više privlači domaću privredui?

„U poslednjem periodu svakako se može reći da je interesovanje kompanija veće za korporativne obveznice. Generalno, tržište korporativnih obveznica u Srbiji je u razvoju i preuzete su značajne mere i inicijative kako bi se privukli novi izdavaoci, ali i investitori. Jedna od njih jeste i inicijativa Vlade Srbije da uz podršku Svetske banke unapredi i produbi tržište korporativnih obveznica. Pokretanje dugoročnog finansiranja kroz projekat ‘Catalyzing Long Term Finance through Capital Markets Project’“, objašnjava Ristić.

Što se tiče potencijalnih IPO-a, direktor poslovanja Beogradske berze kaže da je interesovanje kompanija „prisutno, ali trenutno samo u svrhe informisanja“.

Kako pojašnjava, „ne možete da nagovorite kompanije da koriste mehanizme tržišta, ali svakako postoje dobri primeri u regionu, kao na primer Atlantik grupa“, na čiji izlazak na berzu se gleda kao na jedan od katalizatora.

„Sa druge strane, i u slučajevima kada su razvijene ekonomije poput Britanije ili Nemačke želele da svoja tržišta ojačaju i  stave ih  u poziciju  motora razvoja  privrede, na berzu su iznosile pakete akcija svojih najvećih kompanija, koje su zatim pratili i izlasci velikih i srednjih kompanija iz privatnog sektora. Našem tržištu nedostaje nekoliko uspešnih priča koje će ubediti kompanije da koriste i druge mehanizme finansiranja izuzev klasičnih bankarskih proizvoda“, zaključio je Ristić.