Od kada je kineski investitor preuzeo Železaru u Smederevu, smog u tom gradu sve je veći, meštani okolnih sela praktično svakog jutra nalaze svoja imanja sa naslagama crvene prašine, a lekari upozoravaju da je oboljevanje od karcinoma u porastu, saopštila je međunardona ekološka organizacija Just Finance International (JFI). JFI ocenjuje da, uprkos ovim problemima, Vlada Srbije još nije preduzela nikakvu akciju da prati zdravstveno stanje meštana, ili da ograniči emisije zagađenja.
Poslednjih nekoliko godina Zorana Stojanovića, meštana sela Radinac, redovno posećuje inspektor Agencije za zaštitu životne sredine Srbije (SEPA), čija je poruka uvek ista, da je sve u redu i da nema razloga za brigu.
Ipak, Stojanović kaže kako se ništa nije popravilo, jer zagađenje iz čeličane kojom upravlja kinseka grupacija HBIS „nastavlja da nanosi štetu i bedu njegovoj porodici“.
Dugo je ovo područje bilo idealno mesto za uzgoj povrća, zbog prvoklasnog zemljišta i podzemnog navodnjavanja iz dve obližnje reke.
Kineska firma HBIS Group (Hesteel) je 2016. godine kupila fabriku čelika i gvožđa u Smederevu za 43 miliona dolara. Do tada je železara, u vlasništvu srpske države, tonula u dugove. Veliki deo mašina je bio u lošem radnom stanju i cela fabrika je zahtevala velika ulaganja kako bi se nastavila proizvodnja.
Pre Hesteel-a, smederevskom železarom rukovodio je američki US Steel, ali je posle jedne decenije odlučio d aželezaru proda Vladi Srbije za jedan evro.
Još pre deset godina, Stojanovićevo selo imalo je nekoliko velikih plastenika, ali je zbog zagađenja povrće iz njih postalo kontaminirano.
Emisije iz fabrike sadrže mikročestice olovo, nikl i kadmijum, koje mogu izazvati hronične i akutne bolesti.
Na primer, prošle godine, rekao je Stojanović, dečak iz sela je pojeo trešnje sa drveta, pa se otrovao i odveden je u bolnicu. Stojanović je pokazivao kako su plastenici prekriveni crvenom prašinom.
„Ako pažljivo posmatrate prašinu, ona sadrži male čestice nalik staklu i lepljiva je. Ne možete to tek tako da obrišete“, rekao je Stojanović, koji je jedan od retkih žitelja Radinca koji se otvoreno žali na zagađenje iz fabrike.
Skoro svi meštani žive od proizvodnje čelika, objašnjava i ne usuđuju se ništa da kažu. Stojanović je rekao da bi, da može, uzeo porodicu i odmah napustio selo, ali da njegovu kuću zbog zagađenja niko ne želi da kupi.
„Sva deca imaju respiratorne probleme. Naši životi su ovde u opasnosti“, rekao je Stojanović i dodao kako mu je komšija nedavno preminuo od kancera.
Kineski vlasnici Železare zarađuju, a građani im doplaćuju za gas
DRŽAVA KRIJE PODATKE, KAŽU EKOLOZI
Nikola Krstić, direktor smederevske nevladine organizacije Pokret Tvrđava dugo se borio da državne agencije obelodane podatke o zagađenju područja oko železare, ali bez uspeha. I menadžment Hesteel-a i ekološki inspektori više puta su odbijali njegove zahteve za pristup tim podacima.
U fabrici se u martu 2023. dogodila eksplozija, koja je dovela do masovnog oslobađanja netretiranog gasa i prašine u vazduh. Ali, kako se dodaje, Krstić nije dobio informacije o tome kakav je uticaj taj gas imao na zdravlje stanovništva.
Krstićeva organizacija je krajem avgusta 2023. zvanično podnela peticiju Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, ali je taj su smatrao da u srpskom pravnom sistemu postoje putevi za rešavanje tog problema.
Krstić kako se dodaje, kaže da je problem u tome što ne postoji rok u kome Ustavni sud Srbije treba da se izjasni, što znači da može da prođe mnogo vremena pre nego što donese odluku.
„Nemamo vere i nade u domaće institucije, jer su pokazale da rade u interesu kineske kompanije, a ne svojih građana“, rekao je Krstić.
Menadžment fabrike kaže da je u modernizaciju pogona uloženo oko 120 miliona dolara. Ipak, njihova komunikacija sa radnom snagom i okolnim zajednicama bila je loša ili je nije ni bilo.
MIŠLJENJE LEKARA
U gradu u blizini smederevske fabrike, JFI se sastao sa lekarom specijalistom za onkologiju. Doktor i njegove kolege su u više navrata izražavali zabrinutost zbog značajnog porasta slučajeva raka u njihovoj oblasti, ali nije bilo formalne procene štetnih uticaja fabrike čelika na zdravlje.
„Srbija ima registar karcinoma, imamo neku statistiku, ali se on ne ažurira redovno i ne obuhvata celu zemlju. Stoga, iz tog registra se ne mogu izvući pravi zaključci“, rekao je neimenovani lekar, specijalista onkologije.
Ljudi koji žive blizu fabrike postaju žrtve raznovrsnijih i agresivnijih oblika kancera nego pacijenti u drugim regionima. Neuobičajeno veliki broj mladih ljudi ovde takođe boluje od tih oblika karcinoma.
Teška situacija u Smederevu, kako se dodaje, jasno se može povezati sa proizvodnjom čelika. Prema njegovim rečima, problem je i u mentalitetu ljudi koji svoje zdravlje ne stavljaju na prvo mesto prioriteta u svom životu.