Kako posluje prehrambeni sektor u Srbiji?

Podaci sa sajta Statista pokazuju da se u Srbiji očekuje rast tržišta hrane od 6,13 odsto godišnje. U Srbiji je najveći prehrambeni segment tržišta „Meso“, sa tržišnim obimom od 2,15 milijardi dolara u 2023. godini, pišu Biznis i finansije.

Prema istraživanju analitičke kuće Coface, uticaj inflacije jedan je od najvećih problema za kompanije.

Sledi ga i uticaj rata u Ukrajini koji je izazvao rast cena energenata, što se odrazilo na značajno povećanje troškova poslovanja.

Posmatrajući situaciju vezanu za rusko-ukrajinski sukob, putevi snabdevanja u Srbiji pretrpeli su manju štetu od konkurencije.

Ovo je izvršilo pritisak na kompanije koje pokušavaju da nađu način da prevaziđu poteškoće koje proizilaze iz povećanja operativnih troškova kao posledica rasta cena inputa.

Neke kompanije su uspele da održe dobre finansijske pokazatelje kroz povećanje obima prodaje.

Suficit u spoljnoj trgovini

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je do kraja oktobra 2023. izvezla poljoprivrednih proizvoda u vrednosti od 3,8 milijardi evra, dok je istovremeno uvezla hrane u vrednosti od 2,7 milijardi evra.

U prvih deset meseci prošle godine ostvarila je suficit u razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda od 1,1 milijardu evra.

Kvantitativno gledano, izvezeno je 3,8 milijardi tona robe, a uvezeno 1,4 milijarde tona različite robe iz kategorije poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Posmatrano po kategorijama, Srbija je u navedenom periodu uvezla preko 3.600 tona živih životinja, a izvezla 15.000 tona.

S druge strane, uvezeno je čak 68.000 tona mesa i mesnih prerađevina, dok je iz Srbije na svetsko tržište izvezeno 23.000 tona. Kada su u pitanju žitarice i proizvodi od žitarica, izvoz je bio 1,5 miliona tona, dok je uvoz iznosio svega 104.000 tona, pišu Biznis i finansije.

Od poljoprivrednih proizvoda Srbija uvozi najviše voća i povrća, 467.000 tona. Ako posmatramo vrednost izvezene poljoprivredne proizvodnje, najznačajniji proizvodi su povrće i voće, čija je vrednost izvoza bila preko 870 miliona evra, zatim žitarice sa 562 miliona evra, duvan i duvanski proizvodi 450 miliona evra, a najmanji je izvoz životinjskih proizvoda, ulja i masti, 4,12 miliona evra.

Takođe, najveća vrednost uvezene robe bila je na strani povrća i voća preko 526 miliona evra, slede kafa, čaj, kakao, zatim začini i proizvodi od začina, koji su uvezeni za 305 miliona evra, a tu su i razni prehrambeni proizvodi i prerađevine sa uvozom od 253 miliona evra.

Da li će cene hrane da miruju?