Kako pronaći dugoročnu vremensku prognozu

Zbog vremenskih nepogoda koje donose klimatske promene, u brojnim delatnostima, poput poljoprivrede sve je važnija dugoročna vremenska prognoza. Nju radi Republički-hidrometeorološki zavod (RHMZ), a korisnio podaci mogu da se pronađu i u Klimatskom atlasu Srbije.

Postoji više izvora za sezonsku vremensku prognozu koja je neophodna poljoprivrednicima, jedan od njih je RHMZ, kaže meteorolog Darko Savić.

„Oni izdaju sezonske i dugoročne vremenske prognoze, za poljoprivredu, ili ekonomiju, kod njih svakako mogu da se nađu i izveštaji i srednjoročne i dugoročne prognoze“, rekao je Savić na događaju „Klima 101 Press Klub“, koji je održan u organizaciji portala Klima 101, koji se bavi klimatskim promenama.

Prema njegovim rečima, postoji i Klimatski atlas Srbije koji su razvili ovdašnji klimatolozi.

„To se može pronaći na internetu, to je sajt i tu su prilično jednostavno predstavljeni svi klimatološki parametri za celu teritoriju Srbiju, tu možete gledati tropske noći, sušne periode, možete ih ‘izvući’ kao podatke ili kao karte“.

Kako dodaje, klimatske prognoze se obično, od strane posebnih institucija, prave na manjim razmerama.

Tropske noći najlakše mogu da se uporede sa onim što mi osećamo i onoga što ima kratkoročan i dugoročan efekat .

„Vidimo da je posebno veliki porast (tropskih noći) oko Beograda, i preko 10 dana na godišnjem niovu. one su noći kada minimalna dnevna nije išla ispod 20 stepeni, problem se ogleda u bio-medicinskom stanovištu, bio-medicinske ili biometeorloške studije pokazuju da čovekov organizam ne može da se oporavi ako noćća temperatura ne padne ispod 20 stepeni, nije problem ako se to desi jednom ili tokom dve noći, problem je što taj efekat ima kumulativno dejstvo“, kaže Savić.

Kako naglašava, ako se to desi pet dana tokom jednog meseca, pa tokom sledećeg imamo još nekoliko, čovekov organizam duže dana ne može da se oporavi.

Odakle kreću promene u ponašanju?

„Super je ako se trudimo da stavljamo neke štedljive sijalice, ili da gasimo bojlere tokom noći, to na nekom lokalnom, idividualnom nivou čoveku može da znači, ali efekat toga je praktično nikakav na globalnom nivou“, objašnjava Savić.

Da bi nešto promenili, kako dodaje, mora da se radi na većim razmerama, insda se krene sa gašenjem prljvih i prelaska na obnovljive izvore energije:

„Nije više normalno da palimo stvari da bi dobili nekakvu energiju“.

Ključna stvar u borbi protiv klimatskih promena je, kako napominje, informisanje i obrazovanje šire populacije o tome. Prema njegovim rečima, u tome je veoma važna i uloga medija.

„To je prilično komplikovna tema, to nije da pričamo samo o toplotnim talasima i da će 1,5 stepeni izazvati nekakve posledice na klimatski sistem, koji je ultrakomplikovan“, dodaje Savić.

Prvi korak da se bilo šta reši je da klimu koja je i dalje sklona teorijama zavere, da se ta priča utanači šitoj javnosti.

„Šira javnost, koja glasa, kasnije treba da odabere neku politiku koja je klimatski ‘frendli'“, naglašava Savić.

Meteorlozi očekuju da 2023. bude najtoplija godina u istoriji merenja