Kako se nameštaju tenderi?

Mnogi od tih mehanizama su davno otkriveni, pa su tako u upustvu Komisije za zaštitu konkurencije opisani najčešći.

Na primer, ponuđačima koji prihvataju da ne podnesu ponudu ili da podnesu ponudu koja neće biti izabrana, mogu biti ponuđeni podugovori ili ugovori o nabavci od strane firme koja je dobila tender, kako bi podelili dobit od nelegalno postignute više cene. Tkođe, nameštanje ponuda može da uključuje novčane isplate od strane izabranog ponuđača drugim učesnicima u takvoj ponudi.

Ova tzv. kompenzaciona plaćanja ponekad su povezana sa ponuđačima čije su ponude više, tzv. pokrivajuće ponude. U mnogim slučajevima, kompenzaciona plaćanja su olakšana korišćenjem lažnih faktura za plaćanja aktivnosti iz podugovora. U ovu svrhu se zaključuju i lažni ugovori o konsultantskim uslugama, koji se faktički ne realizuju.

PROČITAJTE JOŠ:

Postoji nekoliko prepoznatih i najčešćih oblika nameštanja ponuda, koji mogu i da se kombinuju.

Tu je pre svega simulirana ili fiktivna ponuda koja odaje utisak prave konkurencije. Podrazumeva dogovor ponuđača da neki od njih podnesu ponude koje uključuju bar jedan od sledećih kriterijuma: da je ponuda viša od ponude dogovorenog ponuđaća, da je ponuda očigledno previsoka da bi bila prihvaćena i da ponuda sadrži specijalne uslove za koje se unapred zna da su neprihvatljivi za naručioca.

Drugi oblik nameštanja je dogovor između ponuđača gde „konkurenti“ ili ne podnesu ponude ili ih povuku pre otvaranja, tako da „izabrani ponuđač“ dobije posao.

Na kraju, tu je i podela tržišta, tako da se ne mešaju jedni drugima u zone delovanja bilo da su to određena preduzeća naručioci bilo da je to neki region.

Lošem glasu javnih nabavki ne pomažu ni slučajevi sumnjivih ili netransparentnih javnih nabavki, koji su dobili veliku pažnju javnosti, a ostali su nerešeni.