Kako se sa izmišljenim poslovima i uslovima zatvaraju tenderi koje dobija AG Insitut

Prošle godine pisali smo o nameštanju tendera za kompaniju AG Institut iz Novog Sada, ali u ovoj godini situacija postaje još apsurdnija. U pitanju je novi tender sa istim zahtevima, istim uslovima, pa čak i približno istom cenom, ali je ovog puta jasno kao dan da se ponovo “namešta” za istu firmu iako je i na prošlom tenderu bilo onih koji su se žalili na postupak, uslove, ali i podnosili zahtev za zaštitu prava. Sve žalbe su tada odbačene, a na portalu za javne nabavke nastavio je da teče rok za tender pred praznike. Time nije ostaviljen dovoljno vremena da se novi ponuđači jave, a na ponovljena pitanja naše redakcije zašto je rok tako kratak nisu odgovorili. Rezultat je bio, pogađate, AG Institut dobija tender od 400 miliona dinara.

Kompanija AG – UNS Arhitektonsko-građevinski institut Novi Sad svima je postala poznata posle pada nadstrešnice u Novom Sadu, kao firma koja je bila i ostala deo konzorcijuma za stručni nadzor nad izvođenjem radova na rekonstrukciji i modernizaciji železničke pruge Novi Sad – Subotica – državna granica, zadužena zadužena za kontrolu kvaliteta ugrađenog materijala.

Samo u 2025. godini kompanija koju kraće nazivaju AG Institut dobila je posao na više od 25 tendera. Vrednost tendera varira od pet miliona dinara pa sve do onih preko milijardu dinara. Ukupno, samo u prošloj godini do avgusta firma je reklo bi se nagrađena za svoj rad pa se to očitava u preko 1,7 milijardi dinara vrednim tenderskim ugovorima.

U poslednjim danima prošle godine raspisan je novi tender, sa preslikanim uslovima, a najverovatnije i sa preslikanim ishodom. Oglas za Usluge nadzornog organa – Stručni nadzor (Inženjer) i tehnička kontrola na projektu Izgradnja saobraćajnica – deo saobraćajnice Put za aerodrom, deo Nove 5 i deo Nove 8 sa pripadajućim raskrsnicama i priključnim saobraćajnicama u zonama raskrsnica i pripadajućom infrastrukturom objavljen je 20. decembra prošle godine, rok za prijave je 27. januar 2026., dok je vrednost 420 miliona dinara.

I kada smo prošle godine pisali da je “tender kao naslikan” za jednu firmu, nije nam palo na pamet da “nameštači” nisu toliko kreativni da barem promene uslove koji su upitni. Umesto toga, svi sporni uslovi su u igri kao i na prošlom tenderu, što bi u državama sa funkcionalnim pravosuđem bilo predmet sumnje.

Uslovi koji su problem su sledeći:  Ispitivanja metala – armature: 34) Profoskop za detekciju položaja, dubine i prečnika armature, BS 1881-204:1988 35) Profometar – Metoda za traženje korozije armature betona, ASTM C876-22b:2022 –

15) Standardna metoda ispitivanja za procenu gustine i sadržaja vode u zemljištu i agregatu, na terenu, na osnovu korelacije sa metodom kompleksne impendanse ASTM D7698:2021 Ispitivanja šipova: 16) Određivanje integriteta šipova metodom čekića, ASTM D5882-16.

Ovi uslovi su ono što tender čini upitnim, jer su pisani tako da samo AG Insitut može da učestvuje, kako nam je više inženjera ranije i potvrdilo, jer samo ta kompanija ima zahtevane licence.

Naime, prva dva ispitivanja pod rednim brojem 34 i 35 odnose se na ispitivanja već postojećih konstrukcija, što u ovom slučaju ne postoji na terenu. Dakle, ako se pravi i zida nešto novo, šta se onda tačno proverava, pitaju se inženjeri. Umesto toga, navedena ispitivanja se odnose na određivanje položaja, prečnika i korozije armature u već korišćenim konstrukcijama. Prostijim jezikom rečeno, tenderom se zahtevaju ispitivanja postojeće ili stare konstrukcije, a raspisan je tender za izgradnju novih.

Kako nam je već nekoliko stručnih građevinskih inženjera objasnilo, sam izvođač radova je dužan da dostavlja sertifikate za kontolu kvaliteta, što je logično. Labaratorija u okviru nadzora proverava kvalitet. Tenderi koji su raspisani se odnose na inžinjera nadzora (Fidik inženjer i Inženjer stručnog nadzora).

Inženjeri su nam još pojasnili u vezi ostalih stavki da nije najjasnije zašto se od inženjera zahteva da obimom akreditacije ima ispitivanje šipova, jer je poznato da to specifično ispitivanje isključivo radi izvođač radova. Dodatno, te metode ispitivanja su američke i ne koriste se u Evropi.

Dakle, postoje četiri stavke koje su prema inženjerima sporne, a zahtevaju se tenderom. One pod rednim brojem 14 i 23 se odnose upravo na američke ASTM standarde koji nisu uobičajeni u Srbiji, te se ne primenjuju kod nas i nemaju nikakvo uporište u zakonu i podzakonskim regulativama. Pod brojem 34 i 35 su zahtevi koji se odnose na ispitivanje postojećih konstrukcija, kojih na lokacijama nema.

Kada smo za prehtodno raspisan tender u junu prošle godine pitali zašto su ovi uslovi traženi,  investitor, odnosno Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda nam je odgovorila da su odustali od dva od četiri sporna tenderska uslova. Tender je ipak dobila kompanija na koju se i ukazivalo, AG Institut. Sadašnji otvoren postupak koji je raspisalo Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture sadrži iste uslove, pa će biti da „izmišljeni poslovi“ dobro zatvaraju tendere po Srbiji. Situacija će biti jasnija kada se krajem januara bude odlučivalo o dodeli ovih sredstava za najboljeg ponuđača.

Tender za nadzor na Makišu “kao nacrtan” za jednu firmu, inženjeri zbunjeni traženim ispitivanjima