Prekoračenje u korišćenju novca po tekućem računu, popularno nazvano „dozvoljeni minus“, mogao bi značajno da pojeftini ako se usvoji novi Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koji će na dnevnom redu Skušštine Srbije biti u septembru, prema pisanju Politike.
Kako je saopštila Narodna banka Srbije (NBS), u ovom slučaju razmatra se i rešenje po kom bi se kamata kod dozvoljenog minusa vezala za zakonsku zateznu kamatu.
Ona trenutno iznosi 14 odsto, kao zbir referentne kamatne stope centralne banke uvećane za osam procentnih poena.
Na zakonsku zateznu kamatu direktno utiče referentna stopa NBS. Tako će se omogućiti da referentna stopa brže i direktnije utiče na visinu kamatnih stopa kod ovog bankarskog proizvoda – objašnjavaju u NBS.
Trenutno je kamata na dozvoljeni minus 28,49 odsto na godišnjem nivou i to je poslednji podatak za jun ove godine.
Ima banaka koje naplaćuju kamatu i od 33 odsto. Kod nedozvoljenog prekoračenja kamate su pojedinačno još i veće. Ukoliko bi se usvojilo rešenje vezano za zateznu kamatu, prostim poređenjem sadašnje cene pomenutog bankarskog proizvoda vidi se da bi on koštao upola manje, a u dogledno vreme bio bi još jeftiniji, jer je sada referentna kamata na silaznoj putanji.
Dozvoljeni minus je skup jer banka u ovom slučaju nema instrument obezbeđenja i zaštite i taj rizik mora da ima cenu.
Dozvoljeni minus se sve manje koristi. Prema podacima NBS, trenutno učešće dozvoljenih prekoračenja po tekućem računu u ukupnom stanju kredita stanovništvu iznosi svega 1,2 odsto. Poređenja radi, u januaru 2014. godine ovo učešće je iznosilo 3,8 odsto.
Prema podacima Udruženja banaka trenutno je prosek dozvoljenog prekoračenja 44.137 dinara i to za oko devet miliona tekućih računa.