Katastar nepokretnosti dobio kredit od 57 miliona evra, a ne radi

Foto: Nova ekonomija/Paola Felix Meza

Srbija je od Svetske banke dobila kredit za unapređenje katastra nepokretnosti u iznosu od 57 miliona evra, uključujući i digitalizaciju brojnih procesa u Republičkom geodetskom Zavodu (RGZ) i u Agenciji za privredne registre, kažu u Svetskoj banci povodom blokade portala ove važne institucije zbog navodnog hakerskog napada.

Prvi kredit od 36,5 miliona evra za modernizaciju katastra Svetska banka je odobrila Srbiji 2015. godine, dok je dodatno finansiranje u iznosu od 21 milion evra odobreno 2019. godine, preciziraju u Svetskoj banci za Novu ekonomiju. 

Kredit je namenjen za podršku razvoju integrisanog sistema katastra nepokretnosti; informacionu infrastrkturu za nacionalne prostorne podatke; održivost IT sektora; centralnu digitalnu i analognu arhivu, unapređenje kvaliteta podataka i uspostavljanje one-stop-shop – jednog šaltera za građevinske dozvole. 

BLOKIRANI KATASTAR NEPOKRETNOSTI PLAŠI INVESTITORE

Datum zatvaranja zajma je 31.12.2022. godine, dok se zajam za dodatno finansiranje zatvara do kraja 2023. godine. 

"Svetska banka prati razvoj događaja u vezi sa sajber napadom na RGZ. Naše je razumevanje da je sistem za sajber bezbednost Republičkog geodetskog zavoda prepoznao sajber opasnost i zaključao baze podataka da bi se sprečila šteta i da relevantne institucije ispituju taj napad, a tehnički timovi rade na postepenom uspostavljanju katastarskih usluga, od kojih je jedan deo već u funkciji", odgovaraju u Svetskoj banci. 

Katastar nepokretnosti je prestao da radi 14. juna zbog navodnog hakerskog napada. Republički geodetski zavod, saopštio je da je Zavod od ponedeljka (20. juna) počeo sa postepenim puštanjem u rad prioritetnih servisa neophodnih za funkcionisanje tržišta nepokretnosti. 

Svetska banka je uradila najnoviji Izveštaj  o statusu implementacije i rezultatima (20.06.2022. godine) projekta za razvoj katastra u kojem se ocenjuje da je napredak razvoja projekta (Project Development Objective) dobar i da ispunjava sve ciljeve. U martu 2022. zajam za dodatno finansiranje je produžen za godinu dana, do 31. decembra 2023. godine, navodi se u tom Izveštaju.  

"Najkritičnija kašnjenja tiču se uvođenja Integrisanog sistema za katastar nepokretnosti i transformaciju Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) u izvršnu, servisno orjentisanu službu, koja radi na savremenim principima koji obezbeđuju održivost dosadašnjih investicija. RGZ treba da formuliše akcioni plan kako bi se ove aktivnosti vratile na pravi kolosek, dok bi rasprava o transformaciji RGZ trebalo da ponovo počne kad se formira nova Vlada", piše u Izveštaju Svetske banke o statusu implementacije i rezultatima projekta

Foto: Nova ekonomija/Paola Felix Meza

Iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Nova ekonomija nije još dobila odgovore na pitanja koja smo poslali o blokadi ove institucije. 

I pored kredita Svetske banke koji je bio namenjen za unapređenje sistema, desio se navodno hakerski napad.  Zanimljivo je da je direktor RGZ Borko Drašković, primio priznanje "Reformator godine", 2019. godine od NALED-a, piše na sajtu RGZ-a

Osim bezbednosti podataka o imovini, stručnjaci postavljaju pitanje kako će katastrofalna situacija u katastru uticati na ocenu poslovnog okruženja Srbije i rangiranje Srbije.

Svetozar Tanasković, docent sa Ekonomskog fakulteta kaže da su liste koje se bave ocenama poslovnog okruženja već neko vreme na meti kritika. Naime, uočeno je, kako kaže, mešanje politke i u ovaj segment pa ocene poslovnog ambijenta često nisu objektivni pokazatelj stanja na terenu. 

Zašto je suspendovana Duing biznis lista i da li Srbija treba da se brine?

"Politika koju Srbija trenutno vodi na međunarodnom nivou imaće sigurno uticaja na ocene koje se daju tako da se ne bih iznenadio ukoliko se primeti pogoršanje u određenim dimenzijama kvaliteta poslovnog ambijenta. Isto tako treba imati u vidu da ni vrlo pozitivne ocene koje smo dobijali u periodu pre 2021. godine nisu realan pokazatelj napretka što dovodi do apsurda uopšte u ovaj sistem praćenja i rangiranja", ocenjuje Tanasković.

Problemi u funkcionisanju katastra poznati su od ranije, privrednici su ukazivali da su službe u katastru i u gradskom sekretarijatu za urbanizam za dodelu dozvola leglo korupcije. 

Kakve su potrebne reforme u katastru?

"Bojim se da reforme u katastru ukoliko se posmatraju odvojeno od ostalih institucija u društvu nemaju mnogo smisla. Kada god imate određeno diskreciono pravo da odlučujete o procesima koji se sprovode bez jasno definisane kontrole, evaluacije rezultata, kazneno-korektivnih mera i monitoringa od strane civilnog društva, postoji prostor za pojavu korupcije", kaže Tanasković.

Trend u prethodnim godinama je da se sve veći broj odluka u Srbiji donosi na ovaj način umesto prema postojećim zakonima i pravilnicima što je, prema njegovoj oceni, izuzetno negativan trend i upućuje da se širi prostor za koruptivne radnje u vidu trgovine uticajem. 

"Oni koji su bolje upućeni u ovu oblast znaju da je problem korupcije mnogo veći u segmentu odeljenja za urbanizam. Digitalizacija katastra koja je sprovedena u prethodnom periodu uticala je da u slučajevima kada postoje svi potrebni papiri relativno lako može da se ostvare prava u razumnom roku. Problem nastaje kada postoji prekid u dokumentaciji što je čest slučaj kod vlasnika nepokretnosti izgrađenih u periodu 90-ih i ranije. Tada se otvara mogućnost uticaja na brzinu rešavanja navedenih predmeta, usled čega i dolazi do koruptivnih radnji kako bi se ti procesi ubrzali", kaže Tanasković.  

Građani bi trebalo da provere svoje zemljišne knjige, zbog opasnosti od zloupotreba, ukazuju stručnjaci. 

Tanasković kaže da ne može da tvrdi da je neko mogao da zloupotrebi ovu poziciju jer postoji pisana dokumentacija za sve digitalne podatke, ali imajući u vidu kako funkcionišu institucije u Srbiji nije nemoguće pomisliti da je neko mogao da iskoristi ovu priliku za ispisivanje, na primer, neke hipoteke sa zemljišta ili prebacivanje vlasništva. Verovatno se to nije desilo sa nekretninama koje imaju građani, ali nije isključeno, kako ukazuje, da je moglo da se desi sa imovinom kompanija. 

On je ranije za Novu ekonomiju rekao da je problem pravna nesigurnost i povećana sumnja u ispravno vođenje ove institucije, jer ovakve stvari ne bi trebalo da se događaju u sistemu, kao što je katastar nepokretnosti, koji je od tolike važnosti za državu.

*Tekst je izmenjen u 12:40, u četvrtom pasusu. Prvobitno je pisalo da je u pitanju rok otplate (datum zatvaranja). Pravilna informacija je da je u pitanju samo datum zatvaranja. 

Projekat se realizuje  u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD a administrira Nezavisno udruženje novinara Srbije. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove NUNS i Ambasade SAD već isključivo autora.


Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara

Prijavite se za njuzleter Nove ekonomije.

Ova stranica je zaštićena sa reCAPTCHA i primenjuju se Google Politika privatnosti i Uslovi korišćenja usluge

Nema pravih poslovnih i životnih odluka bez dobrih informacija.
Vaša email adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.