Sve više velikih kompanija odlučuje se za klaud rešenja kada su u pitanju aplikacije, servisi, ali i skladištenje podataka. Procene su da će u narednih dvanaest meseci oko dvadeset procenata globalnog poslovanja preći na klaud.
Šta je „cloud“?
Postoje različite definicije klauda, ali zajedničko za sve njih podrazumeva da se poslovanje prebacuje na inteternet, pa tako imamo različite softvere i platforme, koje možemo koristiti kao servis kada su nam potrebni, ali ih nemamo fizički na računaru. Jedno od najpoznatih primera su servisi za elektronsku poštu, poput Gmail-a ili Yahoo-a, kao i mnogi drugi alati koje svakodnevno koristimo poput Microsoft Office-a ili Adobe-a. Servisi i aplikacije zasnovani na klaudu nam omogućuju da svemu možemo pristupiti online i nije nam potrebno ništa instalirano na računaru, već se možemo ulogovati preko bauzera koristeći samo korisničko ime i šifru.
Na nedavno održanom „Think“ samitu na temu klauda je govorio Zoran Hrustić, potpredsednik IBM SEE za klaud. Tom prilikom je naveo da će u narednih 12 meseci oko 20 procenata poslovanja na globalnom nivou preći na ovakva rešenja.
„Mnoge kompanije uključujući i one iz Jugoistočne Evrope su videle benefit u prelasku na klaud, koji vam daje sve što vam je potrebno u samo nekoliko sati ili minuta. Globalno klaud tržište zauzima jedan trilion dolara i Jugoistočna Evropa, ako gledamo globalno, ima mali udeo. Do sledeće godine preko dve trećine tog tržišta će biti vezano za klaud što znači da će i države iz regiona morati da usklade regulativu“ istakao je Hrustić.
Foto: IBM SEE
Naveo je primere Poljske, u kojoj nije dozvoljeno kompanijama da bilo kakve podatke dele van granica države i Hrvatske gde banke, koje žele da bilo šta naprave na klaudu, moraju tražiti odobrenje od centralne banke.
Međutim, regulativa nije jedini problem u ovoj tranziciji, već i nešto što se u industriji zove „lift and shift“ istakao je Hrustić, a to podrazumeva situaciju kada morate svoje poslovanje prebaciti u novo okruženje. Pojedine kompanije imaju nekada i više od dvadeset godina istorije rada u određenom okruženju gde su koristili servere i razvijali svoje aplikacije. Prelazak na klaud u ovoj situaciji može biti neprofitabilan, zbog velike količine podataka.
Ono što je neminovno je da se celokupno poslovanje na globalnom nivou prebacuje na klaud i često nije moguće izbeći korišćenje aplikacija i servisa zasnovanih na ovom principu rada.
„Vi koristite klaud čak i kada ne znate, Microsoft Office na primer radi na klaudu, možere ga koristiti u brauzeru, isto važi i za Gmail. Marketinški i finansiski timovi takođe koriste alate, koji se nalaze na klaudu. Tako da sve kompanije već koriste više od jednog klauda u poslovanju i to važi i za ovaj region.“ zaključio je Hrustić.
-615x345.jpg.webp)
