Koji su ministri ispali iz nove Vlade i šta su „grehovi“ koji su ih verovatno i koštali funkcija?

Predlog za novi sastav Vlade Srbije je ostavio devet ministara i jednog premijera bez posla u okviru najavljene rekonstrukcije. Promena u ministarskim mestima je dočekana i od dela građana i analitičara kao kozmetička, jer se zemlja trenutno nalazi u mnogo većim problemima od onih koje bi puka promena par političara mogla da reši.

Zemlja je u blokadama i protestima, koje su pokrenuli studenti i prosvetni radnici još u novembru prošle godine. Trenutno nemamo naznaka da će se ovakvo stanje i rešiti ili zaustaviti, a razlog je pad nadstrešnice u Novom Sadu koja je usmrtila 16 građana Srbije. Mlake osude koje dolaze iz EU, čini se da kao potpiruju rešenost građana Srbije da se obračunaju sa korupcijom i povrate institucije, koje bi u teoriji onda trebalo da rade svoj posao.

A kako će novi ministri raditi svoj posao, to će se tek videti, ali neće biti dobro ako se posao bude radio onako kako ga je opisala nedavno medijima Slavica Đukić Dejanović, odlazeća ministarka prosvete, kada je rekla da se ministri ne pitaju ni za šta, već namesto njih odlučuje neko drugi.

Ostaće upamćena po tome što je uskratila plate prosveti koja je u blokadi, takođe nije podržala studente koje su prebijali, gazili i maltretirali. Ali zato nije ni došla na ideju da se prosveti povećaju plate i smanje školarine za studente, kao i uvedu povoljni studentski krediti. To je namesto nje, studentima, pod pritiskom ponudio predsednik države.

Miloš Vučević iz Srpske napredne stranke (SNS) će ostati upamćen kao političar koji je najkraće ostao na funkciji premijera, nekih 11 meseci, ali i po odugovlačenju sa usvajanjem njegove ostavke. Vučević je ostavku dao zbog pada nadstrešnice u Novom Sadu koja je usmrtila 16 građana Srbije, ali tek pošto su narasli protesti u zemlji dobili toliku podršku u mesecima posle tragedije, da je bilo jasno da glasači neće odustati. Neposredan povod za njegovo povlačenje bio je događaj kada su aktivisti SNS u Novom Sadu bejzbol palicama slomili vilicu jednoj studentkinji.

Vučević je bio gradonačelnik Novog Sada pre prelaska na funkciju premijera.

Krajem januara, KRIK je objavio poruke Miloša Pandrca, bitnog člana narko-kartela Darka Šarića koji je, prema pisanju ovog medija, bio u kontaktu sa novosadskim biznismenom bliskom SNS Dragoljubom Zbiljićem.

U prepiskama se pominju i Andrej Vučić, Miloš Vučević, kum predsednika Srbije Nikola Petrović, Zvonko Veselinović, ali i drugi ljudi iz sveta kriminala i politike koji su poznati Novosađanima.

Njihova dopisivanja otkrivaju odnose političkih, tajkunskih i kriminalnih snaga u Novom Sadu, sukobe između zavađenih SNS struja, odnose političara, pre svega Vučevića, sa kriminalcima i huliganima, prema navodima KRIK-a.

Sada bivši potpredsednik Vlade Aleksandr Vulin se najverovatnije nije uklopio u novu kombinatoriku od naizgled čvršćeg odstupanja saradnje sa Moskvom. On je jedan od političara koji je bio rado viđen gost u Moskvi, a pritisci od EU su se nastavili kada je u pitanju spoljna politika Srbije, koja nije uvela sankcije Rusiji. S obzirom da podrška EU više ne deluje tako bezuslovno kada je u pitanju Vučić, kojem popularnost opada dok traju protesti i blokade, a da obećani litijum Evropljanima više ne može da garantuje, otpuštanje Vulina može se i posmatrati kao naizgled odstupanje od Rusije, ili bar pokušaj da se udovolji zahtevima zapadnih zemalja.

Ministar poljoprivrede Aleksandar Martinović nije uspeo za svog kratkog mandata od maja prošle godine da reši probleme sektora koji su se samo gomilali proteklih decenija. Osim što nije uspeo da ubedi poljoprivrednike da će subvencije biti isplaćene na vreme, nije stigao ni da se bavi uređenjem berze i javnih skladišta. Takođe, kao pravnik, nije uspeo da promeni izmene i dopune Zakona o bezbednosti hrane i Zakona o službenim kontrolama, a zbog kojih se često proizvodi iz Srbije vraćaju sa granica.

Ministarka pravde Maja Popović je u poslednje tri Vlade, od 2020. bila na čelu resora koji je i najdelikatniji u Srbiji. Za vreme dok je bila ministarka, prve naznake „neposlušnosti“ od strane nekoliko sudija koje su u javnosti izašle sa tvrdnjama da su onemogućeni da rade svoj posao, kulminirale su sada već otvorenim suprotstavljanjem velikog broja radnika u pravosuđu. Više od 200 sudija i javnih tužilaca Srbije prošle nedelje potpisalo je saopštenje u kom pozivaju sve kolege da stanu u odbranu struke u odnosu na izjave predsednika Srbije.

Ministar za ljudska i manjinska prava Tomislav Žigmanov je svršeni filozof i predaje na Teološko-katehetskom institutu Subotičke biskupije, a piše i pesme, refleksivnu prozu, eseje, naučne i filozofske radove.

Bunjevci su bili protiv toga da Žigmanov bude ministar jer negira njihovo postojanje, a srpske vlasti su se nadale da će imenovanje Žigmanova uspeti da popravi odnose Srbije i Hrvatske, koji su možda na najnižem nivou od ratova devedestih.

Ministarka za evropske integracije Tanja Miščević, diplomac je Fakulteta političkih nauka gde i predaje. Ona je krajem prošle godine rekla da mnogo preporuka iz prethodnog Izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije nije ispunjeno i da je 2024. godine bilo više poglavlja u kojima nije zabeležen napredak. Srbija je duže od deceniju kandidat za članstvo u Uniji, a ni poslednji izveštaj komisije od prošle nedelje nije bio mnogo bolji.

Ministarka nauke i tehnološkog razvoja Jelena Begović došla je sa funkcije direktorke Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo. Diplomirala je na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Na poziciji ministra nauke je bila u dva navrata od 2022. godine i zalagala se za rudarenje litijuma u Srbiji, koje ne bi bilo pretnja za okolinu. Kako je rekla, litijum je budućnost, ali budućnost mora biti održiva. Takođe je obećala platformu koja će pratiti parametre životne sredine u realnom vremenu, a koja neće biti vezana samo za projekat Jadar, već će pratiti stanje životne sredine u različitim delovima Srbije. Srbija je i dalje jedna od najzagađenjijih zemalja u svetu kada su voda i vazduh u pitanju.

Ministar informisanja Dejan Ristić diplomirao istoriju na Filozofskom fakultetu. On je nedavno izjavio da je obojena revolucija u Srbiji spremana godinama unazad, kao i da je znatan broj domaćih medija poslednjih nekoliko godina dobijao velika novčana sredstva iz zapadnih zemalja, odnosno različitih međunarodnih organizacija i pojedinih fondacija. Pod terminom obojena revolucija se misli na proteste i blokade u Srbiji koje su organizovali studenti, prosvetari, ali i kojima se pridružila značajna većina građana.

Javnost ga je upamtila pošto su 9. maja 2021. u jednom delu programa svečane Akademije, koju su Vlada Srbije i Ministarstvo za rad i boračka pitanja organizovali povodom Dana pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu, čitani stihovi pesama „Mrtvi niste“ i „Mi znamo borbu što nas čeka“, koje su tokom rata bile prepoznatljive kao koračnice koje je koristio dobrovoljački korpus Dimitrija Ljotića. Ristić, kao jedan od članova stručne komisije koja je bila zadužena za izbor dela koja će biti izvođena na Akademiji, izjavio je da su u pitanju pesme Momčila Nastasijevića.

Ime ministarke zaštite životne sredine Irene Vujović se pominje i u vezi sa padom nadstrešnice u Novom Sadu, prema pisanju KRIK-a.

Pošto je direktorka Infrastrukture železnice Srbije Jelena Tanasković uhapšena zbog pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu, javnost je saznala da je protiv nje ranije bila podneta krivična prijava za finansijske malverzacije počinjene u privatnoj kompaniji „Prvi faktor“ koju je vodila.

Krivična prijava, koju je protiv nje podnela njena bivša firma, završila je u policijskoj Službi za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK) na čije čelo je došao Ninoslav Cmolić – suprug ministarke Vujović, koja je Tanaskovićkina prijateljica i bivša šefica.

Policija nije proverila sve navode krivične prijave, nije ni saslušala Tanasković, a ipak je obavestila tužilaštvo da kriminal nije izvršen, otkrila su dokumenta do kojih je došao KRIK. Prijava je 5 godina stajala u policiji, pa je potom odbačena.

Vujović je po obrazovanju diplomirani ekonomista, završila je Fakultet za međunarodnu ekonomiju na Megatrend univerzitetu. Izjavila je krajem prošle godine da je litijum razvojna šansa za Srbiju, a ministarstvo na čijem je čelu još nije izdalo potrebne dozvole za rudnik litijuma u Jadru. Iz jednog okršaja sa novinarima, nakon što se izlila cisterna sa opsasnim materijama, ostala je poznata kao neko ko se agresivno obraća javnosti. Javnosti nije poznato da li su kompanije čiji je prevoz vozom opasnih materija i izazvao akcidente, ikada platile i odgovarale za štetu. Ni za deponiju Duboko ministarka nije našla rešenje, a gorela je nedeljama. Vanredna situacija koja je tada proglašena prošla je bez istraga ili sankcija.

Đuro Macut mandatar za sastav nove Vlade Srbije