Koliko redovno država izmiruje svoje obaveze?

Ukupne neizmirene obaveze republičkog budžeta bile su 19. juna 2015. godine, prema podacima registra Ministarstva finansija, 8,2 milijarde dinara,  bužeti lokalnih samouprava dugovali su 114,5 miliona dinara, dok Vojvodina nije imala ni dinara dugovanja.

 

U Ministarstvu finansija navode da je Zakonom o budžetu propisano da su korisnici budžetskih sredstava dužni da obaveze nastale po osnovu stalnih troškova, troškova tekućih popravki i održavanja, materijala kao i po osnovu kapitalnih izdataka, izmire u roku utvrđenom Zakonom koji reguliše rokove izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama. 

Ukoliko korisnici sredstava budžeta lokalne vlasti u izvršavanju rashoda i izdataka postupe suprotno zakonu privremeno se obustavlja prenos transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije, odnosno pripadajućeg dela poreza na zarade i poreza na dobit pravnih lica.

 

„U skladu sa navedenim članom Ministarstvo finansija, na osnovu Izveštaja o izmirenju neizmirenih obaveza koji dostavlja Uprava za trezor, privremeno obustavlja prenos transfernih sredstava onim jedinicama lokalne samouprave koje se nalaze u izveštaju. Po prestanku osnova za privremenu obustavu transfernih sredstava, dnevno se pripremaju naknadna rešenja o prenosu transfernih sredstava tim opštinama i gradovima”, rekli su za „Novu ekonomiju” u Ministarstvu finansija.

 

Ministar privrede Željko Sertić je najavio da će primena Zakona o rokovima plaćanja biti pod strožom kontrolom. Pogotovo će pod lupom biti javna preduzeća, a namera je, kako je objasnio, da se spreči guranje privatnog sektora u nelikvidnost zato što ne može da dođe do para od javnog sektora.

„Država je samo u drugoj polovini 2012. i u prvoj polovini 2013. redovno izmirivala svoje obaveze prema privatnim kompanijama u procesima javnih nabavki, jer je postojala rigidna kontrola Ministarstva finansija. Posle tog perioda kontrola slabi i rokovi naplate izlaze iz okvira od 45 dana. Početkom 2015. ponovo su se pojavili slučajevi, kao 2010. i 2011. da se privatnim kompanijama duguje po 150 i više dana od strane pojedinih lokalnih samouprava, republičkih i lokalnih javno-komunalnih preduzeća i pojedinih delova javnog sektora”, rekao je za Novu ekonomiju Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku. 

Po podacima Mreže, pre donošenja zakona prosečni rokovi naplate potraživanja kretali su se u rasponu od 125 do 132 dana, a u prvom kvartalu 2015. godine došlo je do daljeg produženja rokova plaćanja na 141 dan. 

 

Takva situacija je, kako je ocenio Rajić, praktično „nož pod grlom“ domaćim proizvođačima koji nemaju pretežan plasman svoje robe u izvoz i ukoliko se to stanje bude produžilo, sasvim je sigurno da će se još mnoge male i srednje proizvodne firme zatvoriti ili smanjiti svoje kapacitete i broj zaposlenih.