Komisija odložila dodelu državne pomoći za noćne klubove i barove

Komisija za kontrolu državne pomoći obustaila je, barem za sada, najavljenu finansijsku podršku noćnim barovima i klubovima, ocenivši da je predlog Vlade Srbije „selektivan“, da može dovesti do narušavanja konkurencije, kao i da je neophodno da se propiše ukupan iznos sredstava za tu namenu.

Vlade Srbije donela je krajem maja uredbu o direktnoj i bespovratnoj pomoći barovima i noćnim klubovima koji su pogođeni korona-krizom, a u trenutku njenog donošenja nije bilo poznato koliki će iznos pomoći biti dodeljen vlasnicima noćnih klubova i barova. 

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija je u međuvremenu, 17. maja, dostavilo Komisiji predlog državne pomoću sa Opštim obrascem prijave državne pomoći i Predlogom uredbe o utvrđivanju Programa o pravnu na pomoć barovima i noćnim klubovima. 

U obaveštenju, koje je Komisija objavila na svom sajtu, navodi se da je nakon analize dostavljenog materijala utvrđeno da Predlog uredbe ne sadrži dovoljno kriterijuma za ocenu usklađenosti, te je uputilo Ministarstvu zahtev za dopunu prijave.

U njoj su zatraženi podaci o visini sredstava koji mogu da ostvare privredni subjekti i ukupnom iznosu novca koju treba izdvojiti za pomoć. 

Ministrastvo je odgovorilo da će u novom postupku pribavljanja mišljenja obavestiti Komisiju o traženim podacima, a da će se visina sredstava opredeliti novim aktom Vlade, u zavisnosti od ukupnog broja priijavljenih koji ispunjavaju uslove za dodelu sredstava.

Vlada je 20. maja donela Uredbu o o utvrđivanju Programa podrške radu noćnih barova i klubova, a  razmatrajući dostavljeni materijal Komisija je, između ostalog, utvrdila da su sredstva koja se dodeljuju javna sredstva i da selektivan pristup može dovesti do narušavanja konkurencije.

„Sredstva koja se dodeljuju na osnovu Programa su javna sredstva, a imajući u vidu da samo ti učesnici na tržištu ostvaruju ekonomsku prednost u odnosu na ostale učesnike što predstavlja selektivni pristup o dodeli pomoći na taj način može doći do narušavanja konkurencije, s obzirom da je tržište koje se odnosi na delatnost korisnika otvoreno za konkurenciju između brojnih učesnika na tržištu koji pružaju ugostiteljske usluge“, piše u obaveštenju Komisije. 

Komisija je utvrdila da Uredba i Program ne sadrže ni krajnji rok do kog se predmetna pomoć može dodeliti. 

Komisija je zaključila da je u predviđenom aktu Vlade neophodno propisati dodatne uslove i kriterijume radi usklađivanja sa odredbama Uredbe, a to podrazumeva da se propisivanje ukupnog procenjenog iznosa sredstava opredeljenih za namenu, propisivanje pojedinačnog iznosa sredstava po učesniku koji kumulativno ne sme biti veći od 1,8 miliona evra.

Takođe je neophodno je da prošire rok do kada se dobija pomoć, a da ne bude duži od 31. decembra.

Miša Relić: Pomoć barovima i klubovima nije narušavanje konkurencije 

Predsednik Udruženja noćnih barova i klubova Miša Relić izjavio je za Novu ekonomiju da smatra da najavljena pomoć barovima i klubovima ne predstavlja narušavanje konkurencije. Relić je ocenio da ugostitelji koji su radili od 8 ujutru, imali doručak i ručak, „sigurno nisu imali pad prometa od 70 odsto“.

On je podsetio da je pomoć barovima i klubovima dogovorena na osnovu specifičih kriterijuma, a to je da su u pitanju privredni subjekti koji su u referentnom periodu imali radno vreme najranije od 17 časova i obavezno posle 2 časa ujutru.

Kriterijumi su bili i da su ti privredni subjekti imali pad prometa od 70 odsto tokom kovid-krize, da su u pitanju privredni subjekti sa šifrom poslovanja 5630 ili 5610, koji su obveznici PDV-a i čije je radno vreme najranije od 17 i obavezno posle 2 časa iza ponoći. 

Relić je kazao da je predviđeno da pomoć barovima i klubovima iznosi 12 odsto od ukupnog prometa koji je ostvaren u periodu od 1. aprila 2019. do 31. marta 2020. godine.

On je naveo i da je inicijalno bilo dogovoreno da isplaćivanje krene 1. jula.

„Da li će to biti baš 1. jula ili koji dan kasnije to ne znam, ali bitno je da dobijemo pomoć i da ona bude na dogovorenom nivou kako bismo platili račune državi za period u kojem nismo mogli da radimo“, rekao je Relić.