Srbija

17.06.2022. 11:14

Nova ekonomija

Autor: Nova Ekonomija

Krivične prijave protiv izvršitelja, jedina brana od zloupotreba?

Foto: ZA Krov nad glavom

Srbija

17.06.2022. 11:14

Zakon o izvršenju i obezbeđenju i interni propisi Komore Javnih izvršitelja ne ostavljaju dovoljno mehanizama izvršnim dužnicima da se zaštite od potencijalne zloupotrebe tokom sprovođenja izvršenja, ocenjuju sagovornici Nove ekonomije. Rokovi za podnošenje žalbe na rešenja o izvršenju su relativno kratki (svega osam dana), zbog čega dužnici sve češće posežu za krivičnim prijavama radi ostvarivanja svojih prava.

U slučaju da smatrate da izvršitelj ne radi u skladu sa propisima, možete podneti disciplinsku prijavu Komori javnih izvršitelja, Ministarstvu pravde, ili krivičnu prijavu nadležnom tužilaštvu.

Pravnici sa kojim je Nova ekonomija razgovarala ukazuju da je Zakon o izvršenju i obezbeđenju „dosta kompleksan“, da nije lak za čitanje ponekad i pravnicima ako se ne bave redovno ovom materijom, kao i da se izvršni postupak sastoji od brojnih procesnih koraka.

„Sve ovo ne ide na ruku izvršnom dužniku, na neki način pogoduje poveriocu, zato što dužnici često nisu naročito dobrog imovinskog stanja. To otežava pristup pravnoj zaštiti. Sredstva za rešavanja sporova u teoriji postoje, ali u praksi, da biste ih ostvarili, morate da imate pomoć stručnog lica koje je verzirano u izvršnim postupcima“, naveo je za Novu ekonomiju jedan advokat koji je želeo da ostane anoniman.

On je dodao i da se pravni lekovi na koje dužnici mogu da se oslone iscrpljuju veoma brzo po početku procesa, što znači da se ljudi pravnicima obraćaju „kad je prekasno za sve, sem krivičnu prijavu“.

Primera radi, ako se ne žalite na izvršno rešenje u roku od osam dana, možete probati da pokrenete disciplinski postupak protiv izvršitelja.

Disciplinske povrede, sa druge strane, zastarevaju u roku od 12 meseci od saznanja za kršenje propisa, a najduže za dve godine od kada je disciplinska povreda učinjena, navodi se u Zakonu o izvršenju i obezbeđenju.

Ako „okasnite“ sa ovom reakcijom, jedini put koji mnogima preostaje jeste podnošenje krivične prijave i višegodišnje privatne parnice.

To je učinio i Vojislav Vuksanović, kog je Ministarstvo pravde, nakon što je podneo disciplinsku prijavu protiv izvršiteljke, uputilo da ipak podnese krivičnu prijavu.

U odgovoru ministarstva navodi se da su sve pritužbe koje ima u svom slučaju „u nadležnosti tužilaštva“.

Porodica Vuksanović se sa grupom izvršnih poverilaca spori oko kuće koja po presudi ima 66 kvadrata, a za koju navode da ne postoji već 22 godine.

Na tom mestu je izgrađena druga kuća, veća od prethodne, ali se u izreci presude ne navodi ni koja je kuća od više objekata na adresi predmet izvršenja.

S druge strane, u obrazloženju presude piše da kuća ima 66 kvadrata.

IZVRŠITELJI ISELJAVAJU IZ STANOVA KOJI NE POSTOJE

„Primera radi, zamislite da imate presudu za stan od 50 kvadrata, izvršitelj napiše zaključak da oduzima stan od 50 kvadrata. A onda oduzme neki vaš drugi stan od 80 kvadrata, i u zapisnik stavi da je uzeo stan iz presude, onaj manji, od 50 kvadrata. Dok god dokumentacija izvršitelja odgovara presudi, on u praksi može da radi šta hoće. Kada sam se žalio sudu ili disciplinskim organima, oni su odgovorili da izvršitelj samo izvršava kako je napisano. Oni logično nemaju mehanizam da utvrde šta se desilo u praksi, pa sve zavisi od izvršitelja i njegove procene“, naveo je Vuksanović.

On je za Novu ekonomiju dodao i da je nedavno podneo krivičnu prijavu protiv izvršiteljke, svih poverilaca u slučaju, kao i veštaka.

„U međuvremenu se desio jedan neverovatan momenat. U utorak (15. juna) smo imali suđenje oko vlasničkih odnosa pred Višim sudom, gde su čak i poverioci izjavili da kuća, koja je sada predmet izvršenja, nije njihovo vlasništvo i da su oni bili vlasnici daleko manjeg objekta. Sve to je ušlo i u zapisnik koji je poslat izvršiteljki. Tako da je mojoj porodici zakazano iseljenje za 23. jun, i to iz kuće za koju čak i izvršni poverioci navode da ne pripada njima“, dodaje Vuksanović.

Predstavnik udruženja „Efektiva“ Jovan Ristić navodi da se u ovakvim slučajevima grubo krši pravni princip „formalnog legaliteta“, koji podrazumeva da se po izvršnoj ispravi postupa doslovno.

„Ako objekat na kojem se sprovodi izvršenje ne postoji, ako se u odnosu na podatke iz izvršne isprave razlikuje u kvadraturi, lokaciji, bilo kom drugom bitnom svojstvu, onda identitet između izvršne isprave i objekta na kojem se izvršenje sprovodi ne postoji i izvršenje se ne može sprovesti. Nažalost, kao organizacija smo imali slučajeva u kojima se javni izvršitelj, idući za interesom izvršnog poverioca, na ovo zakonsko načelo ne obazire“, naveo je Ristić.

Prema njegovim rečima, jedan od najtežih slučajeva kršenja formalnog legaliteta traje već dve godine, u Kragujevcu. On dodaje da u njemu nema ni jasnog osnova kako je predmet prešao iz nadležnosti za izvršenje sa suda prešao na kancelariju izvršitelja, a potom ni kako je ona, uprkos svim dokumentima i odlukama suda koji se tiču površine i statusa objekta, uspela da sprovede izvršenje.

Predloga za izvršenje nema u sudu, utvrdio sam lično pregledom baza podataka i spisa predmeta… Objekat iz presude ne postoji, objekat koji je oduzet je [veći] za pet, šest kvadrata u odnosu na objekat koji se potražuje… Izvršna presuda je uvek doslovna, ono što u njoj piše mora i da se izvrši. Ove slučajeve povezuje i to što, u slučaju kada izvršitelj ne poštuje princip formalnog legaliteta, nema nikakve odgovornosti. Za sada ne postoji mogućnost da izvršitelj bude kažnjen na bilo koji način zbog kršenje formalnog legaliteta“, zaključio je Ristić.

On dodaje i da je sada sudskom presudom izvršenje ukinuto, da je osoba kojoj je u postupku privremeno oduzet objekat „na dobrom putu da se za nekoliko nedelja ili meseci vrati u njega“, i da će svu štetu, kao i uvek u ovakvim slučajevima, platiti poreski obveznici.

Ivan Zlatić, aktivista Združene akcije „Krov nad glavom“ navodi da se situacije slične porodici Vuksanović dešavaju praktično svakog dana, da je pre dva dana u Požegi javni izvršitelj „iselio porodicu sa cele parcele, iako je predmet izvršenje bio samo jedan sprat jedne kuće na toj parceli“.

On je podsetio na medijski propraćen slučaj Dragana Đurđevskog, koji je tvrdio da je izbačen iz objekta koji nije bio obuhvaćen rešenjem o oduzimanju kuće.

On je posedovao parcelu na kojoj su se nalazili stambeni objekat i pekara, zbog dugova je dobio rešenje da će mu oduzeti kuću. On tu odluku nije osporavao, a dogovorno je napustio kuću u kojoj je do tada živeo.

Problem je nastao kada mu je oduzeta i pekara bez ikakvog objašnjenja, osim da se „oba objekta nalaze na istoj parceli“. Drugi oduzeti objekat je u tom trenutku bio u postupku legalizacije.

„Izvršitelj je prešao u drugi objekat na istoj parceli i rekao policiji ‘ulazite i ovde’, iako je to bio objekat koji nije ni bio na licitaciji. Mi smo u tom trenutku uključili snimanje, to može da se vidi na snimku, da kada je advokat Đurđevskog koji je bio prisutan] u potpunoj nemoći počeo da se objašnjava sa policijom, izvršitelj je rekao da nemaju šta da razgovaraju, i da ‘ako neko greši, ja grešim’. Izvršitelji imaju praktično neograničene mogućnosti da tumače šta će da se desi. Njegovo tumačenje sudske odfluke može da bude veoma maštovito“, ocenio je Zlatić.

Sporna pekara je, krajem prošle godine, srušena. Đurđevski je poveo postupke protiv izvršitelja i poverioca. 

Zlatić smatra da ovakve sittuacije predstavljaju „stravičan rizik po građane“, jer po podacima Republičkog geodetskog zavoda u Srbiji postoji preko šest miliona brespravno podignutih objekata, koji su u riziku od „zloupotrebe nejasnih pravnih situacija“.

„Od tog broja, nisu svi objekti stambeni. Draganova pekara je bila bespravno podignuta, a izvršitelj je to iskoristio, uz argumentaciju ‘objekat je nelegalan, dakle nije Draganov, ko si ti da mi braniš kad objekat nije tvoj’, iako on nije bio predmet izvršenja. Ista je situacija i sa porodicom Vuksanović. Sporna kuća nije predmet presude. Javni izvršitelj je ograničen izrekom presude. Javni izvršitelj nije sudija, da dovodi veštake, vodi suđenja, kreativno tumači dokaze… Jasno je iz izreke presude da kuća porodice Vuksanović nije u presudi“, naveo je Zlatić.

IZVRŠITELJKA PREUZELA ULOGU SUDIJE, SAMA ODLUČIVALA O PRIGOVORIMA NA SVOJ RAD

Prema njegovim rečima, „Krov nad glavom“ je tražio da se izvršiteljka u postupku, Mirjana Dimitrijević, udalji sa dužnosti, da to Komora javnih izvršitelja i Ministarstvo pravde mogu da urade trenutno, jer se protiv nje vode dva krivična postupka za dela koje je čine „nedostojne funkcije izvršitelja“.

UPRKOS DVE KRIVIČNE PRIJAVE, IZVRŠITELJKA I DALJE NA DUŽNOSTI

„Nisu podnete krivične prijave, već je Tužilaštvo pokrenulo postupak… Radi se o izvršiteljki koja uživa veliki ugled u svojoj profesiji, na koju se drugi ugledaju, koja je bivši sudija, koju svi pitaju za tumačenje zakona. Važno je napomenuti i da ovaj sistemski problem znači da su potencijalne sankcije male, a da korist za izvršitelja može biti ogromna. Osim ako ljudi nisu uporni, pa pokrenu krivičnu prijavu“, smatra Zlatić.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Komentari(6)

  1. Otkrio sam još pre oko 6 godina nekoliko nezakonitosti koje je počinila Javni izvršitelj Svetlana Manić (koja inače ima bruto godišnji promet oko 50-60 miliona dinara poslednjih godina), i budući da je odbila da nadoknadi štetu, prijavio sam je Ministarstvu pravde (gde su dužni da nadziru rad zvršitelja), a tamo se moje dokaze ignorisale obe Ministarke pravde, – prvo Nela Kuburović, a posle nje Maja Popović
    (par puta su obe „poturale“ pomoćnika Jelenu Jeretić, koja nije odgovorno lice, i da mi kao „“odgovori i to uglavnom sa floskulama, a čije sam odgovore sa dokazima „zbrisao“, – posle čega se svi oni obavezno „ućute“), te osnovano sumnjam : – da su i Nela Kuburović i Maja Popović, sa namerom i preko veze štitile ovu Izvršitelja Svetlana Manić sa razloga ličnih uticaja te po osnovu raznih profesionalnih ili ličnih veza, kao i strukovne pravničke pripadnosti i solidarnosti, te da time svi oni očigledno srozavaju integritet, kredibilitet i ugled Pravosudja Srbije i pred gradjanima i Institucijama i Beograda i Srbije, Evrope i celog sveta. sudkorup@gmail.com

    1. Poznato je da je Nela Kuburović poslednja osoba koja je smela da bude ministar pravde. Ni Maja Popović nema integritet. To su osobe koje rade prema naređenju i srozavaju pravosuđe .Žalosno je što građani trpe ogromne posledice i što nema ko da ih zaštiti.

  2. Htela bih da prijavim sudsog izvrsitelja,al ne znam kako. Hocu svuda javno da stavim jer imam argumentovano. Hvala

  3. Kome se obratiti u slučaju da niste primili rešenje od strane izvršitelja a koji tvrde da je rešenje dostavljeno. Disciplinski postupak ili podneti krivičnu prijavu protiv istih?

  4. Šta preduzeti dve godine otplaćujem preko izvršitelja za dug 31.000 dve godine obustava od plata a nikakve izveštaje neće da mi dostave radi se o Aleksandru Nikoliću koji na kraju naplaćuje glavni dug pa parnični postupak nagrade i naknade zašto građanin da ih nagrađuje ko je to dozvolio nek ih država nagradi .Sramota za ovu državu korumpirana.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.