Vesti iz zemlje

03.05.2024. 10:55

Autor: Katarina Pantelić

Kriza u voćarstvu: Šta je ubio kasni mraz, a šta rane vrućine?

Voce Foto: Pxfuel

Aprilski mraz i sneg značajno su oštetili rod voća ove godine. Najviše su stradali proizvođači u Šumadiji, Zapadnoj Srbiji, Južnom Banatu i subotičko-horgoškom regionu, ali su štetu pretrpeli voćari i u drugim krajevima zemlje.

Problem je, naveli su poljoprivrednici, što ove godine nisu imali mogućnost da se osiguraju od mraza, piše RTS.

Iako ga je krajem aprila bilo samo dva dana i to po nekoliko sati, mraz je u Srednjem Banatu zadao glavobolju poljoprivredniku Stefanu Stefanovu koji već računa ovogodišnje gubitke u proizvodnji.

“Što se mraza koji smo imali krajem aprila tiče, jedan dan temperatura je bila minus jedan, a drugog dana minus dva stepena. Kada je bilo minus dva, to je trajalo oko sat vremena. Međutim, i to je bilo dovoljno da deo voća strada i da se prinos umanji”, rekao je Stefanov.

Dodao je da su njegovom voćnjaku veću štetu od mraza nanele visoke temperature u oplodnji.

„U tom periodu imali smo jak vetar, a temperatura je danima bila iznad 30 stepeni. Višnja je brzo precvetavala i nije stigla da se oplodi. U normalnim uslovima višnja cveta otprilike dve nedelje, a sada je sve završila za pet dana. Na kraju, kada je došao ovaj kasni mraz, deo plodova je stradao”, objasnio je on.

Očekivani rod na njegovom gazdinstvu ove godine bio je oko 500 tona, a sada je, kako je rekao poljoprivrednik, pitanje da li će voća biti upola od toga, što je ogroman gubitak.

“Ove godine su osiguravajuće kuće odustale od osiguranja voćnih vrsta od mraza. Uopšte nismo imali opciju da od toga osiguramo, a do sada smo to radili. Ni kada smo se osiguravali, polise nisu bile najbolje koncipirane, ali su značile”, rekao je Stefanov.

Dodao je da ga raduje samo to što su plodovi koji su ostali na voćkama „ekstra kvaliteta“.

U poljoprivrednoj stručnoj službi Zrenjanin rekli su za RTS da su voćari ove godine pred velikim izazovom, jer je kolebanje visokih dnevnih i niskih noćnih temperatura početkom proleća ubrzalo cvetanje kajsije, breskve, trešnje i višnje.

“Najpre smo sredinom marta imali mraz. Temperatura je bila do minus dva stepena, a to je trajalo šest sati. U najosetljivijoj fazi razvoja voća ovako niske temperature delimično su umanjile ovogodišnji rod. Najviše je stradala kruška kojoj u fazi cvetanja odgovaraju temperature 10-12 stepeni, zbog čega su rane sorte praktično uništene”, rekla je master voćarstva Maja Martinov.

Profesor Poljopirvrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović rekao je da je pre mrazeva a na osnovu potencijalne rodnosti i dugoročnih prognoza mislio da će ove godine biti rekordan rod, kao što je to bio slučaj 2013. godine, 2020. ili 2022.

„Šumadija i Zapadna Srbija su regioni u kojima se najviše voća proizvodi. Samo u 2022. godini tu je proizvedeno oko 700.000 tona voća. Moja je procena da će prinos ove godine biti smanjen za oko 250.000 tona“, rekao je on.

Najveće štete, što se retko dešava, nastale su kod onih voćnih vrsta koje su kasnije cvetale i koje se nalaze u fazi precvetavanja kao što su višnja, jabuka, šljiva.

„Po prvi put imamo velike štete kod oblačinske višnje koja se vodi kao sorta koja je otporna na niske temperature. U Južnom Banatu imamo ne samo štete od izmrzavanja, već će doći do pojave deformisanih plodova i plodova sa rđastom prevlakom. Kod šljive je dosta formiranih plodova blizanaca, a razlog je što su se pupoljci prošle godine formirali u vreme suše”, istakao je Keserović.

Iznajmljivanje plovila – Sve traženiji vid uživanja na rekama

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.