Srbija

25.12.2023. 17:08

Autor: Katarina Pantelić

Kvartalni monitor: BDP sličan prošlogodišnjem, inflacija 12,4 odsto

Srbija

25.12.2023. 17:08

Opadanje inflacije, umereni oporavak privrede i smanjivanje spoljnotrgovinskog deficita su trendovi u privredi Srbiji u toku 2023. godine. Osnovni trendovi su slični ostvarenim u evropskim zemljama, s time što je inflacija u Srbiji veća, a rast BDP brži. Procenjuje se da će rast BDP u Srbiji u 2023. godini iznositi 2,3-2,4 odsto, što je slično prošlogodišnjoj stopi rasta od 2,5 odsto, navodi se u najnovijem izveštaju Kvartalnog monitora, časopisa Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Kako se navodi, rastu privredne aktivnosti u ovoj godini značajno su doprineli jednokratni faktori, kao što su oporavak poljoprivrede od prošlogodišnje suše, snažan rast proizvodnje električne energije usled otklanjanja problema u EPS-u i izrazito povoljna hidrološka situacija i visok rast građevinarstva.

Za narednu godinu prognozira se rast privredne aktivnosti od oko tri odsto, što predstavlja relativno malo povećanje u odnosu na ovogodišnji rast, ali je to povećanje značajno s obzirom na to da se ne može računati na jednokratne faktore koji su bili prisutni u ovoj godini.

Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Milojko Arsić rekao je da bi, ukoliko se nastave političke nestabilnosti u Srbiji ili pogoršanje odnosa sa zemljama koji su najvažniji trgovinski partneri, to dodatno uticalo negativno na rast privrede Srbije.

Očekuje se da će prosečna inflacija u Srbiji u ovoj godini biti oko 12,4 odsto, što predstavlja treću najvišu inflaciju u Evropi (iza Madjarske i Turske).

„Sigurno je da u dužem periodu moramo da ujednačimo cene struje i gasa koje postoje u našem okruženju, prosto nemamo neku novu tehnologiju pa da možemo jeftinije da proizvodimo struju. Povećanje cene struje je potrebno da bi se obezbedilo tekuće održavanje, revitalizacija ali i nove investicije“, rekao je Arsić i dodao da bi EPS trebalo da ulaže u obnovljive izvore energije jer je jedan od najvećih zagađivača.

Od međunarodnih faktora na smanjenje inflacije je značajno uticao pad cena energenata i drugih primarnih proizvoda, ali i opšti pad cena u zemljama trgovinskim partnerima Srbije.

Kako je naveo Arsić, iznadprosečna inflacija u Srbiji je posledica preterano ekspanzivne fiskalne politike tokom prethodne dve-tri godine, kašnjenja sa početkom primene restriktivne monetarne politike, kao i povećanje cena energenata u ovoj godini.

„U narednoj godini očekuje se da će inflacija biti više nego prepolovljena i da će iznositi manje od pet odsto, uz opadajući trend u toku godine, tako da se očekuje da će u drugoj polovini naredne godine ući u ciljni interval NBS“, kazao je on.

Na ubrzanje rasta BDP u narednoj godini, kako se prognozira, uticaće rast realnih dohodaka usled obaranja inflacije i očekivani blagi oporavak evropskih privreda, dok će visoke kamatne stope uticati na usporavanje privrednog rasta.

Od marta ove godine inflacija u Srbiji kontinuirano opada, kao rezultat kombinovanog uticaja domaćih i međunarodnih faktora, rečeno je na prezentaciji Kvartalnog monitora.

Od domaćih faktora presudan uticaj na obaranje inflacije imala je restriktivna monetarna politika, koje je uticala na pad kreditne aktivnosti i usklađivanje domaće tražnje sa ponudom. Praktično fiksni kurs dinara prema evru i stagnacija nominalnih zarada u proteklom delu godine, uticali su na otklanjanje troškovnih faktora inflacije.

Tržište rada

Na tržištu rada u ovoj godini, posmatranoj kao celina, nije bilo značajnijih promena, rečeno je na prezentaciji Kvartalnog monitora. Stopa nezaposlenosti u prva tri kvartala iznosila je u proseku 9,6 odsto što je identično kao u istom periodu prethodne godine.

Stopa nezaposlenosti unutar godine varira pod uticajam sezonskih faktora, bez postojanja trenda rasta ili opadanja.

U prva tri kvartala, realne zarade su povećana za jedan odsto, pri čemu se međugodišnji rast realnih zarada povećava iz kvartala u kvartal, kao posledica relativno stabilnih nominalnih zarada i opadajuće inflacije.

U narednoj godini očekuje se blago poboljšanje stanja na tržištu rada, koje će se realizovati kroz smanjenje stope nezaposlenosti i rast realnih zarada.

Očekuje se da će stopa nezaposlenosti u narednoj godini biti ispod devet odsto, a da će osnovni pokretači smanjenja stope nezaposlenosti biti povećanje broja zaposlenih i smanjenja radne snage usled negativnog prirodnog priraštaja.

„Veliki nedostatak radne snage u Nemačkoj, uprkos neizvesnom oporavaku nemačke privrede, predstavlja jedan od faktora koji će uticati na smanjenje nezaposlenosti i rast zarada u Srbiji u narednoj godini“, rekao je Arsić.

Prognoziramo da će realni rast zarada u narednoj godini iznositi izmedju 3-4 odsto što je iznad očekivanog rasta privredne aktivnosti i produktivnosti. Na rast zarada u narednoj godini uticaće visoko povećanje minimalne zarade kao i relativno visoko povećanje zarada u javnom sektoru.

Kada je u pitanju deficit tekućeg bilansa u prva tri kvartala ove godine, on je iznosio samo 1,6 odsto BDP, dok je u istom periodu prošle godine iznosio 7,8 odsto BDP.

Smanjenje deficita u tekućem platnom bilansu posledica je smanjenja deficita u trgovini roba i usluga sa 13,5 odsto BDP u prva tri kvartala prošle na 4.8 odsto BDP u istom periodu ove godine.

„Smanjenje deficita u trgovini i tekućem platnom bilansu u odnosu na prošlu godinu najvećim delom je posledica otklanjanja problema u energetskom sektoru, ali i poboljšanja odnosa između izvoznih i uvoznih cena na svetskom tržištu“, rečeno je na prezentaciji izveštaja.

Osim navedenih jednokratnih i cikličnih faktora, smanjenje spoljnih deficita delimično odražava poboljšanje konkurentnosti privrede Srbije, kao i postepeni rast domaće štednje. Procenjuje se da će deficit tekućeg bilansa u 2023. godini iznositi između 2 i 2,5 osto BDP, što će biti najmanji deficit u poslednjih 15-tak godina.

„U narednoj godine očekujemo povećanje deficita tekućeg bilansa na oko tri odsto BDP, usled realnog jačanje dinara kao i rasta jediničnih troškova rada. Eventualno pogoršanje cenovnih odnosa, usled rasta cena energenata imalo bi za posledicu snažniji rast deficita tekućeg bilansa“, kazao je Arsić.

Dodao je da bi glavni fokus fiskalne politike u narednim godinama, uz nastavak daljeg smanjenja fiskalnog deficita, trebalo da bude unapređenje njene pravičnosti i efikasnosti.

„Potrebno je povećati i izdvajanja za siromašne ljude, odnosno izdvajanja socijalne pomoći po korisniku i proširiti broj korisnika. Bilo bi dobro da se takva vrsta sistemskih aktivnosti stave u prvi plan u odnosu na jednokratna ili selektivna davanja, koja su prisutna nekoliko godina“, rekao je on.

Dodao je i da postoji prostor za povećanje progresivnosti poreza na dohodak građana, jer smatra da postoji prostor za to.

„Ne bismo mogli da uvedemo neki složeni poreski oblik zbog relativno nekompetentne državne administracije i niskog poreskog morala poreskih obveznika ali veći stepen progresivnosti je već sada moguć“, rekao je Arsić.

NBS ciljano nasdtavlja da primenjuje restriktivnu politiku

Kako je navedeno na predstavljanju Kvartalnog monitora, očekuje se da će NBS u narednim mesecima nastaviti sa primenom restriktivne monetarne politike, kako bi se inflacija oborila u granice ciljnog intervala.

Arsić je napomenuo da je zadržavanje kamatnih stopa na sadašnjem visokom nivou u narednih nekoliko meseci neophodno, jer je inflacija u Srbiji u novembru bila najviša u Evropi.

Dodatni razlog na zadržavanje restriktivne monetarne politike je u tome što je bazna inflacija, koja održava uticaj sistemskih faktora (fiskalne i monetarne politike, kretanja zarada i dr.) i dalje visoka.

„Smanjivanje kamatnih stopa NBS bi makroekonomski bilo opravdano, kada ukupna i bazna inflacija udu u ciljni koridor. Eventualno, prerano smanjivanje restriktivnosti monetarne politike, imalo bi za posledicu sporije obaranje inflacije, što je makroekonomski nepoželjno“, rečeno je na prezentaciji izveštaja.

NBS očekuje potpuno smirivanje inflacije naredne, a EK 2025. godine

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.