Prosečan lekar u okviru radnog dana medicinskoj dokumentaciji posvećuje u proseku tri sata i deset minuta, odnosno 40 odsto svog radnog vremena, pokazuju rezultati NALED-ovog istraživanja zadovoljsta lekara zdravstvenim sistemom.
Oko trećine lekara provodi više od četiri sata svakog dana u radu sa dokumentacijom, a većina lekara (68 odsto) za pojedine procedure i dalje koristi dokumentaciju u papiru.
Najveći procenat lekara (45 odsto) navodi da u narednih pet godina planira da nastavi da radi isključivo u državnom sektoru, a nešto više od četvrtine ispitanika (27 odsto) kaže da će delimično raditi i u državnom i u privatnom sektoru zdravstva.
Svaki deseti lekar u narednih pet godina planira da ode u inostranstvo.
Kada su u pitanju lekari koji bi otišli iz zemlje, najviše je onih između 24-29 godina (17 odsto), a zatim 30-39 godina (16 odsto).
Mlađi lekari bi takođe najpre radili i u privatnom i u državnom sektoru, dok bi u privatni sektor najpre prešli oni između 40 i 49 godina.
Kao najveće probleme u zdravstvu lekari su prepoznali preoterećonst medicinskog osoblja (50 odsto) i niske zarade (46 odsto).
Trećina lekara reklo je da je najveći problem previše administracije i paprilogije, 28 odsto ispitanika smatra da je problem narušen ugled profesije, a petina lekara da je to neadekvatna oprema u ustanovama.
Ministarka zdravlja Danica Grujičić je prilikom prezentacije rezultata istraživanja rekla da je pokazano ono što je Ministarstvo već znalo, a to je da je najveći problem trenutno u državnom zdravstvu organizacija.
„Organizacija zahteva puno vremena. Ona se ne vidi, a rezultate, kada je dobra, možete da vidite tek za dve-tri godine“, kazala je Grujičić.
Ukupan broj lekara ostao isti uprkos novim zapošljavanjima