Lekarima se nismo odužili za rad tokom pandemije

Više od 84 odsto čitalaca Nove ekonomije koji su popunili anketu o visini zarada medicinara smatra da zdravstveni radnici nisu dovoljno nagrađeni za rad u pandemiji. 

Anketu je popunilo skoro 300 naših čitalaca.

Najveći deo čitalaca (43,2%) misli da lekar koji radi sa kovid pacijentima ima mesečnu platu 80-100.000 dinara, nešto manji udeo (28,2%) da je njihova zarada 60-80.000, dok petina misli da lekari mesečno dobijaju više od 100.000 dinara. 

Tek nešto više od tri odsto čitalaca misli da su plate lekara veće od 150.000, ali čak 37 odsto veruje da bi one trebalo da budu na ovom nivou.

Nešto manje od trećine misli da bi lekari trebalo da imaju više od 200.000 dinara mesečno, a skoro četvrtina da bi zarade trebalo da budu iznad 100.000 dinara.

Više od polovine čitalaca koji su popunili anketu Nove ekonomije obeležilo je da ne zna koliku zaradu imaju zdravstveni radnici u državnim ustanovama tokom pandemije.

Manje od 40 odsto smatra da zna kolike su plate medicinara, a nešto više od četiri odsto kaže da ih ovaj podatak ne zanima.

Najveći broj građana smatra da bi država i Vlada Srbije trebalo da se oduže zdravstvenim radnicima tako što će im povećati plate i pružiti bolje uslove rada.

„Plate zdravstvenih radnika su sramotne. Treba da budu najmanje 200.000. Država da želi može da nađe taj novac. Neka uštede na nameštenim tenderima za početak“, jedan je od odgovora.

„Pouzdano znam da ne dobijaju novac za dežurstva, da jadni lekari spavaju na podu (jer nemaju lekarsku sobu), da imaju samo tehničku vodu, da nemaju ni toalete, da ne izlaze iz skafandera… To nisu uslovi u kojima bilo ko treba da radi, a ponajmanje oni koji se bore za živote teško bolesnih ljudi“, piše u drugom.

Određeni broj građana smatra da je najbolji način da se država oduži medicinarima taj da se uvede obavezna vakcinacija i za njih, ali i za sve građane koji mogu da prime vakcinu.

Takođe, pojedini su smatrali da će se država odužiti lekarima ako bude slušala struku i uvažavala medicinske radnike.

„Više brige o njihovom mentalnom i fizičkom zdravlju, a pre svega uvođenje vakcinacije ili restriktivnih mera za nevakcinisane kako bi se rasteretili“.

Neki od predloga odnose i na uvođenje beneficiranog staža lekarima za period u toku pandemije. Uvođenje ovakvog beneficiranog radnog staža je, podsetimo, bila i najava predsednika Vučića.

Čitaoci su predlagali i različite vrste vaučera (najčešće za putovanja), ali i veći broj slobodnih dana i bolju opremu.

„Da im omoguće savršene uslove za rad, plate bar koliko plaćaju svoje funkcionere, pa i više. Funkcioneri ne odgovaraju ni za čiji život – lekari za svačiji.“

Neki od građana navodili su da bi lekarima od pomoći bili i jasni protokoli, postojanje odgovornosti, ali i zapošljavanje dodatnog medicinskog osoblja. Zbog toga se neki od predloga odnose na veći broj specijalizacija.

Bilo je međutim i onih građana koji smatraju da država ne treba da se odužuje lekarima jer je „to posao lekara“.

„To je njihov poziv, da leče ljude. Da li se država odužila vojnicima, vozačima i drugim ljudima koji su bili na prvoj liniji fronta.“

Javili su se i oni koji su na prvoj liniji fronta u pandemiji, ali nisu zdravstveni radnici.

„Postojimo i mi, nezdravstveni radnici koji smo stalno u kovid zonama i nemamo nikakvu nadoknadu za taj rad“.

Podsetimo, Nova ekonomija je pisala o borbi servirki u crvenoj zoni Instituta u Sremskoj Kamenici koje nisu dobijale kovid dodatak.