Let Er Srbije za Moskvu vraćen za Beograd: Zbog ratnih dejstava, putnici ipak nemaju pravo na naknadu štete

Avion Er Srbije (Air Serbia) koji je u ponedeljak, nekoliko minuta pre ponoći poleteo za Moskvu, vratio se oko tri sata posle ponoći u Beograd. Razlog za povratak jesu ukrajinski napadi dronovima na glavni grad Rusije. Upravo zbog toga što su razlog povratka ratna dejstva, a ne krivica avio-prevoznika, putnici koji su se našli na tom letu nemaju pravo na naknadu štete.

Avion Airbus A319-132, koji u ponedeljak, u kasnim večernjim satima poleteo sa beogradskog aerodroma “Nikola Tesla”, nije stigao na svoje odredšte – aerodrom Šeremetjevo u Moskvi. Razlog je, kako je Nova ekonomija već objavila, ukrajinski napad dronovima na Moskvu.

Naime, u noći između 5. i 6. maja, ukrajinska vojska je dronovima napala Moskvu. To je bila druga noć zaredom da Ukrajina napada Moskvu uoči održavanja parade povodom Dana pobede u Drugom svetskom ratu, koja se održava u ovom gradu. Kako je na Telegramu saopštila ruska agencija za nadzor vazduhoplovstva Rosaviacija, sva četiri glavna aerodroma u Moskvi bila su zatvorena nekoliko sati.

Iako bi putnici u drugačijim okolnostima imali pravo na odštetu, ovaj slučaj je specifičan. Naime, avio-kompanija, u ovom slučaju Er Srbija, nije mogla da utiče ili da spreči ratna dejstva u drugim državama, te nije dužna da putnicima isplati odštetu.

Zbog čega je to tako?

Evropska regulativa, odnosno uredba poznata kao EU 261, koja se primenjuje i na letove iz Srbije, čak i u zemlje van EU, štiti putnike i njihova prava u četiri osnovna slučaja. To su kašnjenje leta, otkazan let, nemogućnost ukrcavanja zbog, recimo, prekomernog broja rezervacija, kao i smeštanje putnika u nižu klasu protiv njihove volje. U ovim slučajevima, putnici imaju pravo na novčanu naknadu. Iznos novčane naknade varira, a može da dostigne i do 600 evra.

Međutim, situacija je drugačija kada je razlog kašnjenja ili otkazivanje leta neka vanredna okolnost. To mogu biti nevreme, sudar s pticom, instrukcije kontrolnog tornja ili, kao u ovom slučaju, ratna dejstva u nekoj državi. Drugim rečima, avio-kompanija nije dužna da isplati naknadu štete ukoliko sprečavanje kašnjenja ili otkazivanja leta nije bilo u njenim mogućnostima.

S druge strane, ukoliko je razlog za odlaganje ili kašnjenje leta tehnički kvar, na koji je kompanija mogla da utiče, dužna je da isplati naknadu štete.

Sve ovo, međutim, ne znači da u vanrednim situacijama putnici nemaju pravo ni na kakvu zaštitu. Prema evropskoj regulaciji, putnici i u slučajevima otkazivanja zbog vanrednih okolnosti imaju pravo na preusmeravanje leta ili povrat iznosa karte.

Takođe, ukoliko je potrebno, avio-kompanija je u obavezi da putnicima obezbedi hotelski smeštaj, hranu i piće za vreme očekivanja alternativnog leta.

Šta se desilo na putu do Moskve?

Let JU138 je po poletanju iz Beograda preleteo vazdušni prostor Mađarske, Slovačke, Poljske i Litvanije, ali je oko 1.20 sati (po lokalnom vremenu) napravio zaokret i vratio se u Beograd. Na aerodrom “Nikola Tesla”, avion je sleteo malo posle tri sata ujutru.

Posada leta je, prema nezvaničnim saznanjima Nove ekonomije, zatražila prinudno sletanje najpre od kontrole leta Švedske, a potom i od Poljske, ali ni jedna od te dve države nije htela da dozvoli srpskom avionu da sleti na neki od njihovih aerodroma. Kako tvrdi naš izvor, razlog za odbijanje je činjenica da na avonu nije bilo kvara, već je posada prijavila da joj nije odobren ulazak na teritoriju Rusije. Kontrole leta ovih država zbog toga su dale odobrenje samo za prelet ka Beogradu preko njihove teritorije.

Nova ekonomija saznaje: Avionu Er Srbije u ponedeljak zabranjeno sletanje u Moskvu, vratio se za Beograd