Makiško polje: Seča drveća, isušivanje, nasipanje peskom, sve zbog metroa

Javno vodoprivredno preduzeće „Srbijavode“ planira uređenje kanalske mreže na Makiškom polju, kao pripremu za izgradnju početne stanice metroa sa okretnicom pokazuju podaci objavljeni na Portalu javnih nabavki. Uređenje kanala podrazumeva i seču drveća, nasipanje peska, kao i isušivanje močvarnog područja.

„Projektanti zaduženi za izradu Idejnog rešenja izgradnje depoa metroa izneli su predlog rešenja koji predviđa izgradnju depoa na površini od 72 hektara„, piše u specifikaciji.

Sastavni deo projekta izgradnje depoa je nanošenje 1,7 miliona kubika materijala, uključujući i 400.000 kubika peska.

Planira se i izgradnja dva kolektora za prikupljanje atmosferskih voda koje bi trebalo da se ispuštaju u Glavni kanal.

Ovi kolektori su deo hidrotehničkog rešenja i predstavljaju samo deo sistema za odvođenje atmosferske i površinske vode i ne mogu funkcionisati samostalno, ističe se u specifikaciji.

„U vreme velikih padavina sve bujične vode završavaju u ovom najnižem delu aluvijona i plave područje“.

Dodaje se da slaba vodopropusnost prašinastih sedimenata utiče da je veći deo godien lokacija bude zamočvarena i povremeno plavljena do 74 metara nadmorske visine. 

Zbog toga, navode, izgradnja stanice metroa i samog metroa zahteva da hidromeliracioni sistem (sistem za odvodnjavanje suvišne vode) „Veliki Makiš“ radi punim kapacitetom, odnosno barem deo koji sprovodi vodu sa prostora predviđenog za gradnju.

Dovođenje kanalske mreže u pun kapacitet podrazumeva uklanjanje biljne vegetacije i zemljane radove, pojašnjava se u specifikaciji.

„Prvi radovi će se izvoditi na prostoru gradnje stanice metroa, počeće se sa prosecanjem pristupnih puteva uz kanale i biološkim radovima ručnim sečenjem šiblja i stabala sa vađenjem panjeva„, piše u dokumentaciji.

Božović: Štetno je isušivati područje zbog metroa

Dreniranje površinskog dela može da bude korisno ukoliko je u funkciji dreniranja samih močvarnih delova i čuvanja površine odakle se i prihranjuje voda u izvorište, objašnjava diplomirani inženjer geologije Branislav Božović iz Nacionalne ekološke asocijacije.

Međutim, štetno je ukoliko se prostor isušuje da bi se uređivalo i pripremalo za nešto što je izvan funkcije vodoizvorišta, objašnjava.

„Pošto oni to rade za potrebe isušivanja i dreniranja podloge, da bi nasipali te prostore na kojima će se graditi objekti depoa, to je apsolutno štetno“, kaže Božović za Novu ekonomiju.

Smatra da bi to moralo da bude odrađeno, ali po odgovarjućim projektima. Na ovaj način, doći će i do zagađivanja vodoizvorišta.

Hoće li onda Beograd ostati bez čiste vode?

Božović kaže – očuvanje vode je sa trenutnim planovima nemoguće, ali će to biti rešeno menjanje kategorizacije vode.

„Mi smo skloni menjanju kategorije vode i kvaliteta vode, kako nam odgovara. Sada su sve vode koje su bile treće kateogorije, koje su bile neupotrebljive, prebačene su u drugu kategoriju ili kažu – može se koristiti i treća kategorija za piće, tehničku vodu. Do sada je mogla samo druga kategorija da se koristi, i to sa prečišćavanjem.„

„Sve što se radi na Makiš je nezakonito. I ne samo nezakonito, nego je nestručno i ugrožava elementarno pravo građana na čistu i zdravu vodu.“

Vi ne vidite kako se kreće zagađenje tokom godina, kaže Božović.

„U ekologiji postoji rečenica: u ekologiji i u zaštiti životne sredine ne postoji smrtnosna doza, to je trovanje, nego postoji dozirana smrt.“

Zbog toga ni zagađenje zbog urbanizacije Makiškog polja nećemo osetiti odmah.

„Oni kažu – neće doći zagađenje ako napravimo depo tamo i metor. Neće odmah, neće za tri godine, pet godina, ali će ljudi već tada piti vodu koja je zagađena i koju vi lepo dozirate i dopunjavate.“