Vesti iz zemlje

22.02.2016. 15:44

Nova ekonomija

Autor: Nova Ekonomija

Mala i srednja preduzeća- razvojna šansa celog regiona

Konferencija „Mala i srednja preduzeća – regionalno umrežavanje i unapređenje poslovanja“ u  organizaciji Business Info Group, uz podršku Privredne komore Beograda i pod pokroviteljstvom Centralno-evropske inicijative, potvrdila je da je sektor malih i srednjih preduzeća najveći privredni potencijal i razvojna šansa celog regiona.

Ovaj region može za svet postati baza pouzdanih dobavljača i moderne industrije u sektoru malih i srednjih predzeća, ali ne zahvaljujući jeftinoj radnoj snazi što je do sada bio slučaj, nego  na temelju znanja, novih tehnologija  i konkurentnosti. Ovu ocenu izneli su predstavnici uspešnih malih i srednjih firmi iz Srbije, Crne Gore, Hrvatske,  Slovenije, Bosne I Hercegovine koji su dokazali da ima primera dobre prakse u regionu.  

Administrativne, birokratske, poreske,  i druge prepreke  među kojima je i nelojalna konkurencija i tenderi na kojima učesnici nisu ravnopravni,  na koje su konkretnim primerima ukazali učesnici  dve panel diskusije, pokazali su  da se privatni biznis na ovim prostorima  i dalje prihvata i podržava uglavnom deklarativno i da još nije priznat kao strateški deo privrede.

Kristian Mandl, direktor kabineta za koordinaciju sa EU u okviru Federalne privredne komore Austrije kaže da mala i srednja preduzeća broje preko 480.000 firmi koje zapošljavaju 2,5 miliona ljudi.

„Tokom 2015.godine učestvovale su u BDP-u sa 338 milijardi evra  što čini 2.3% BDP-a EU. U Austriji postoji nekoliko organizovanih sistema dobavljača, čiji deo treba da postanu i mala preduzeća i time se uključe u širu međunarodnu ponudu. Drugi cilj je da se bolje pozicioniraju u tržišnim nišama I budu tehnološki lideri koji zadovoljavaju potrebe svetskog tržišta“, rekao je Mandl i dodao:

„Naša državna politika podrazumeva uniformna pravila, pojednostavljene procedure za MSP, kao što su manji administrativni nameti, pružanje savetodavne podrške, saradnje, finansiranje na regionalnom, federalnom nivou i kroz EU fondove“.

Podrška države je neophodna u startu, ali i  kasnije kada posao počne da se razvija, mada tada ima mnogo više mogućnosti jer postoje različiti kanali  i modeli finansiranja, a jedan od najrespektabilnijih su fondovi Evropske banke za obnovu  i razvoj (EBRD) na koje će sve više moći da se oslone i preduzetnici u  zemljama regiona.

„Sveukupno, EBRD obezbeđuje preko 1.5 milijardi evra za finansiranje i razvoj preko 200.000 MSP svake godine. U regionu Zapadnog Balkana pružamo podršku preko 8.000 MSP kroz različite finansijske i nefinansijske mere, u cilju njihovog rasta i napredovanja. Samo u periodu 2011-2015. EBRD je samostalno omogućila preko 660 miliona evra kroz kreditne linije odobrene partnerskim finansijskim insitucijama radi kredititranja MSP“, istakla je Natalia Meylunas, Saradnik Direktora i Savetnica za Zapadni Balkan Evropske banke za obnovu  i razvoj.

Miloje Erčević, vlasnik kompanije IVA 28,  koja proizvodi delove mašina i većinu prodaje na stranom tržištu, ocenjuje da je odnos prema ovim preduzećima u Srbiji  „maćehinski“. Erčević ističe da postoji deklarativna podrška, ali da se ništa ne radi da bi se olakšalo poslovanje ovog dela privrede.

Marinko Đukić, direktor Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća Republike Srpske izjavio je:

„Mi smo na taj način u prilici da preko te mreže našim privrednicima približimo tržišta, nove tehnologije i obezbedimo sve neophodne informacije i podršku“.

Preobimna državna birokratija, visoki porezi, nemogućnost naplate potraživanja u razumnom roku, nejasni propisi i nedovoljno umrežavanje – glavni su problemi koji muče preduzetnike u regionu, pokazuju rezultati ankete koju je sproveo „Business Cafe“, regionalni projekat poslovnih okupljanja preduzetnika sa ovih prostora. Anketa je rađena na internetu, obuhvatila je 321 preduzetnika iz pet zemalja u regionu.

Kristina Ercegović, vlasnica Zaokreta iz Hrvatske I tvorac projekta Business Café, istakla je da anketirani, takođe, smatraju da je glavni razlog koji ljude sprečava da pokrenu sopstveni biznis – strah od neuspeha, a da su odmah iza nedostatak kapitala i česte izmene zakonskih propisa koji se odnose na malo preduzetništvo.

Manjak znanja o preduzetništvu i nepostojanje dobrih ideja za biznis kao i nedovoljna podrška bliže okoline, takođe su česti odgovori anketiranih na pitanje zašto ne pokreću svoj posao.

 

„Da imaju  ‘čarobni štapić’ koji bi poboljšao uslove za poslovanje, oni bi najpre: pojednostavili papirologiju, omogućili jednostavnije zatvaranje preduzeća, uspostavili rok za naplatu do 30 dana, radili na edukaciji stanovništva o preduzetništvu još od osnovne škole, ustanovili mrežu mentora koji bi pomagali preduzetnicima, radili na umrežavanju sa ostalim preduzetnicima u regionu ili inostranstvu“,istakla je Kristina Ercegović.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.