Male pekare sve manje isplativ biznis

Foto: Pixabay

Male pekare u Srbiji bore se sa nedostatkom radne snage i konkurencijom koju im prave tržni centri, piše Infostud. Trendovi su se promenili, pa umesto majstora za burek i peciva, pekare sada zapošljavaju radnike koji peku smrznuto testo koje je slabijeg kvaliteta od onog koje je ručno mešano.

Od januara do septembra poslodavci su putem Infostuda, kako se navodi, objavili ukupno 94 oglasa za pekara. Najmanja plata za pekara, u tom periodu, iznosila je 35.000 dinara, a najveća 120.000. Najveću platu u oglasu je navela jedna beogradska pekara u naselju Zvezdara.

"Početkom osamdesetih godina u Beogradu je bilo 27 malih pekara, danas nema više od deset. Otvaraju se pitare, sendvičare, poslastičarnice. Ugašena je tradicija samostalnih radnji, a je trend da se prilikom odlaska u velike trgovinske lance kupuju pekarski proizvodi, koji su daleko od onog kvaliteta kakav je nekada bio", kaže Zoran Grubanoski iz Unije pekara Srbije.

Kompanija iz Hrvatske kupila 50 odsto udela u pekarskom lancu Hleb i kifle

Prema njegovim rečima, trgovinski lanci prodaju smrznute proizvode ili poslusmrznute proizvode, dok klasične pekate sve prave ručno. Napominje da je razlika u kvalitetu velika, kao i da je pekarski zanat na izdisaju.

"Malo je školovanih pekara i ukoliko država nešto ne preduzme, uveren sam da ovaj zanat neće postojati za pet godina. Do 2010. godine ovaj posao je bio odličan, a od tada do danas je sve mučenje", ocenjuje Grubanoski.

On kaže da zanatlije ne mogu da se takmiče sa velikim lancima kod kojih je sve automatizovano. Sa druge strane, sirovine su sve skuplje, a pekari ne mogu da povećaju cene.

Manjak PDV-a pokrenuo akciju: Katanac Poreske za više stotina pekara

"Naša pekara 'Kuvani đevrek' osnovana je 1959. godine, posao sam od oca preuzeo 1986. godine. Imao sam ideju da radimo još godinu dana, ali ovo više ne može da se izdrži, jer nema isplative računice i zato sam odlučio da zatvorim radnju i izdam lokal", kaže pekar iz Beograda Dragiša Filipović.

Pored visokih cena dažbina i sirovina, prema njegovim rečima, pekari se suočavaju i sa ogromnim deficitom radne snage, jer im je teško da pronađu i prodavce za radnju.

"Manjak je i pravih buregdžija, koji mogu da zarade 1.000 evra i više od toga. Njih je malo, često se događa kako nekoliko pekara ima istog majstora za burek. To je veoma težak i naporan posao koji ne može svako da radi", naglašava Filipović.

Pekari poručuju kako je hitno potrebna prava strategiju i upuštanje u borbu sa postojećim problemima.

Udruženja pekara traže povećanje cene socijalnog hleba

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara

Prijavite se za njuzleter Nove ekonomije.

Ova stranica je zaštićena sa reCAPTCHA i primenjuju se Google Politika privatnosti i Uslovi korišćenja usluge

Nema pravih poslovnih i životnih odluka bez dobrih informacija.
Vaša email adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.