Manje se gradi stanova zbog skupog materijala i slabe kupovne moći

Glavni razlozi za pad aktivnosti u oblasti građevinske industrije tokom prvog kvartala 2023. godine su poskupljenje građevinskog materijala i pad kupovne moći građana, piše Danas.

Građevinska industrija je u prvom kvartalu ove godine zabeležila pad u stalnim cenama za 0,5 odsto, ali je u gradnji zgrada vrednost izvedenih radova pala za čak 20 odsto. Za prva tri meseca broj građevinskih dozvola je pao za 6,1 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

U analizi Danasa se navodi da su poskupeli bankarski krediti, kamate su postale veće, pa se ljudi koji nisu rešili svoje stambeno pitanje teže odlučuju na kupovinu nekretnine nego što je to bio slučaj pre starta ekonomske krize, do koje je prvo došlo zbog epidemije korona virusa, a kasnije i zbog rata u Ukrajini.

Takođe, dozvole za građevinske radove se i dalje dobijaju veoma sporo pa je i to jedan od faktora koji demotiviše investitore da ulažu novac naročito u oblasti stanogradnje.

Postoji i akutni nedostatak radne snage u građevinarstvu jer veliki broj naših građevinaca odlazi u inostranstvo gde može više da se zaradi.

Poseban problem je nedostatak kvalifikovane radne snage u građevinskoj industriji i to što je sve manji broj omladine koja želi da se školuje za takva zanimanja.

Koordinator Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić kaže da je visoka inflatorna stopa upravo razlog koji utiče na manji obim radova u građevinskoj ali i u mnogim drugim industrijskim granama.

„Na manji rast BDP ne utiče samo smanjenje aktivnosti u građevinskoj, već i u nizu drugih industrija. Kada je reč o građevini, jedan od najvažnijih razloga za aktuelno stanje je to što je građevinski materijal ‘papreno’ poskupeo, što automatski povećava troškove izgradnje“, objašnjava sagovornik.

Ponovo pao broj izdatih građevinskih dozvola u aprilu, za čak 11 odsto

Zbog toga što nema dovoljno radne snage povećana je i cena rada u građevinskoj industriji pa i to utiče na manji obim radova, jer su troškovi investitora povećani i u tom segmentu.

Kako dodaje, manju tražnju za stanovima, što naravno utiče i na obim stanogradnje, uzrokuje loš materijalni položaj građana koji se sada ređe odlučuju na kupovinu stana nego što je to bio slučaj ranije.

Dodaje da ne očekuje da će se tendencija smanjenja obima građevinskih radova povećati do kraja godine, između ostalog i zbog toga što nije realno očekivati da će se banke u dogledno vreme odlučiti na smanjenje kamata.

„Do poboljšanja situacije može da dođe tokom sledeće godine pod uslovom naravno da se povuku smisleni potezi koji bi zaustavili rast inflacije u Srbiji“, navodi Rajić.

Ekonomista Milan R. Kovačević naglašava da je materijalni položaj građana presudan za pad u izgradnju stanova u Srbiji.

„Trebalo bi utvrditi da li je smanjena izgradnja stanova koja se finansira iz budžeta ili je do toga došlo u privatnom građevinskom sektoru. Pretpostavljam da je i manje interesovanje stranih državljana za kupovinu stanova u Srbiji jer ovo područje i dalje slovi kao nestabilno pa je to otežavajući faktor“, ističe Kovačević.

Prema njegovim rečima, glavni razlog treba tražiti u padu kupovne moći stanovništva što automatski smanjuje potražnju za stanovima i time demotiviše i njihovu izgradnju.

Investitori najčešće kao probleme u vezi sa gradnjom navode birokratiju, odnosno čekanje na razne vrste dozvola koje može da uspori izvođenje radova.

Prvu prepreku predstavlja građevinska dozvola na koju se čeka i do dve godine, dok na kraju dolazi upotrebna dozvola za objekat koja se uglavnom dobija za oko godinu dana.

Na nedavno održanoj sednici Saveta za BDP premijerka Srbije Ana Brnabić je govoreći o razlozima zbog kojih to radno telo prognozira manji rast BDP-a od očekivanog istakla „nepotrebni zastoj u građevinarstvu i železnici“.

Gradnja na Zlatiboru ne posustaje, sad se mami i „luks“ klijentela