Celokupna delatnosti proizvodnje prehrambenih proizvoda u prvih šest meseci 2023. godine imala je prosečnu stopa bruto marže od 54,1 odsto (51,3 u prvih šest meseci 2022) i bila je 3,6 puta veća od prosečne bruto marže u trgovini na malo (prehrambenim proizvodima) gde je prosečna stopa bruto marža bila 14,9 odsto, navodi se u istraživanju Republičkog zavoda za statistiku.
Uočeno je da one grane delatnosti i proizvodnje prehrambenih proizvoda koje imaju visok udeo indirektnih troškova (u odnosu na prosek celokupne delatnosti) beleže visoke stope bruto marže.
Unutar delatnosti proizvodnje prehrambenih proizvoda najviša stopa bruto marže zabeležena je u delatnosti proizvodnje pekarskih proizvoda i testenine od 98,8 odsto (74,8 odsto je bila u 2022), a upravo ovu delatnost karakteriše visok udeo indirektnih troškova (40,6 odsto u 2023).
Najniža stopa bruto marže u 2023. godini zabeležena je kod Proizvodnje mlinskih proizvoda, skroba i skrobnih proizvoda od 20,8 odsto, što je u skladu sa nižim udelom indirektnih troškova od 8,5 odsto u 2023. godini.
Kod „prerade i konzervisanja mesa i proizvoda od mesa“ prosečna stopa bruto marže iznosila je 34,68 odsto, kod „prerade i konzervisanja voća i povrća“ ona je iznosila 67,09 odsto, dok je kod „proizvodnje biljnih i životinsjkih ulja i masti“ prosečna stopa bruto marže iznosila 93,50 odsto.
Indirektne troškove čine troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi; troškovi proizvodnih usluga (troškovi zakupnina, troškovi transportnih usluga, troškovi usluga održavanja, troškovi reklame i propagande) i ostali troškovi (troškovi amortizacije i rezervisanja, nematerijalni troškovi, finansijski rashodi, ostali rashodi, rashodi po osnovu obezvređenja imovine, vanredni rashodi)
Posmatrano na nivou celokupne delatnosti proizvodnje prehrambenih proizvoda u strukturi ukupnih troškova u 2023. godini dominiraju troškovi nabavke osnovne sirovine, radne snage i pomoćnog materijala.
Pa tako, u proseku, udeo direktnih materijalnih troškova iznosi 75,9 odsto (76,9 odsto u 2022), dok indirektni troškovi učestvuju sa 24,1 odsto (23,1 odsto u 2022).
U poređenju sa dobijenim rezultatima istraživanja za „Trgovinu na malo prehrambenim proizvodima“, kod koje je prosečna stopa bruto marže 14,9 odsto (o čemu je Nova ekonomija pisala u prethodnom tekstu) delatnost „Proizvodnje prehrambenih proizvoda“ beleži 3,6 puta veću prosečnu stopu bruto marže (54,1 odsto) u 2023. godini.
„Ovako dobijene rezultate potkrepljuju i podaci završnih računa za 2022. godinu, prema kojima bruto profitna stopa (stopa dobitka pre oporezivanja) delatnosti ‘Proizvodnje prehrambenih proizvoda’ iznosi 8,6 odsto, dok u trgovini na malo prehrambenim proizvodima iznosi 3,6 odsto.
To znači da je bruto profitna stopa, odnosno stopa dobitka pre oporezivanja delatnosti ‘Proizvodnje prehrambenih proizvoda’ 2,4 puta veća od one u trgovini na malo prehrambenim proizvodima“, navodi se u analizi RZS.
Razlika u prosečnim stopama bruto marži između delatnost i „Proizvodnje prehrambenih proizvoda“ i „Trgovine na malo“ proističe iz niske efikasnosti prehrambene industrije usled visokih troškova proizvodnje, podinvestiranosti i nedovoljno iskorišćenih kapaciteta.
„Iz tih razloga, preduzeća koja posluju u delatnosti ‘Proizvodnje prehrambenih proizvoda’ prilikom utvrđivanja prodajnih cena gotovih proizvoda moraju da zaračunaju visoke stope bruto marže na svoje proizvode kako bi pokrile visoke indirektne troškove.
U prilog ovome govore i rezultati o uslovima poslovanja, prema kojima je čak 93,4 odsto subjekata obuhvaćenih istraživanjem odgovorilo da visoki materijalni troškovi značajno i veoma značajno utiču na njihovo poslovanje, dok kod 78,1 odsto njih visoki troškovi distribucije značajno i veoma značajno utiču, a za 74,4 odsto subjekata to je nestabilna ponuda sirovina“, navodi se.
Sa druge strane, tipični veliki maloprodajni subjekti prehrambene robe u Srbiji zapravo primenjuju strategiju poslovanja „niska marža-veliki obrt“.
Prosečna bruto marža trgovaca skoro 15 odsto
Komentar(1)