Milan Popović: Sve o mojim poslovima sa RTB Bor-om

U problematizovanju načina na koji je realizovana investicija u RTB Bor, obično nema slaganja stručnjaka u oceni da li je izgradnja nove topionice promašena investicija. Lome se koplja oko procena da li je trebalo graditi novu topionicu ili ne. 

Topionica je, naime, projektovana da preradi 400.000 tona koncentrata, odnosno da se iz nje dobije 80.000 tona bakra, ali se ta količina ne može dobiti eksploatacijom iz domaćih rudnika. Umesto toga, prema našim podacima, domaća ruda učestvuje u preradi sa oko 220.000 tona, dok se preostalih 180.000 tona koncentrata uvozi. 

U ovim problematizovanjima pominje se i ime Milana Popovića koga su neki tabloidi nazvali kraljem bakra, a reč je o poslovnom čoveku koji je prvo postao poznat po rekordnim donacijama za unapređenje opreme porodilišta u Srbiji. Potom po vezi sa poznatom pevačicom Severinom Vučković, i tek na kraju, po svom osnovnom biznisu, bakru. Trenutno je u poslovnim odnosima sa RTB Bor kao snabdevač koncentratom bakra za uslužnu preradu. 

O ovim osnovnim dilemama o kojima se godinama govori kada je reč o investiciji u nove fabrike u RTB Bor, i o optužbama koje su se pojavile u nekim medijima, Milan Popović odgovara, iznosi svoju ekspertizu i važne činjenice.

„Na međunarodnom tržištu bakra i drugih metala sam od 1990. godine. Pored velikog iskustva, bio sam svedok svih trendova u ovoj oblasti. Zbog toga nije fer govoriti o različitim odlukama koje su donosene u vezi RTB Bora u današnjim uslovima tržišta. Kada je donošena odluka o gradnji topionice, postojali su potpuno drugačiji indikatori. Podsetiću vas da je, na primer, 2008. godine bila nepodeljena procena da će u svetu dugo biti deficit bakra. Goldman Saks, ali i ostali autoriteti, tvrdili su da će cena bakra biti 14.000 dolara za tonu. Bilo je potpuno jasno da je jedini način za RTB Bor da profitira na takvom trendu bio upravo izgradnja nove topionice i otvaranje novog rudnika. Zastarela tehnologija u RTB Bor koja je proizvodila neverovatno zagađenje i ugrožavala zdravlje građana u tom regionu, osim što je bila neefikasna, bila je i ekonomski neopravdana, jednostavno je morala da se promeni“, priča Popović.

Kako navodi, nova topionica na RTB Boru, kao i sva propratna postrojenja, odabrana su pažljivo po svim ekonomskim parametrima, između ostalog, po najstrožim ekološkim zahtevima EU, najvećem stepenu iskorišćenja, najnižoj ceni prerade, ali isto tako i uslovima finansiranja po kojima je ova tehnologija mogla da se nabavi. 

„Kada je reč o odluci vezanoj za kapacitet, ona je doneta sa procenom da će se otvoriti i treći rudnik u vlasništvu RTB Bor, i da će se sav koncentrat potreban za rad nove topionice proizvoditi unutar sistema RTB, te da će to biti najefikasnije za ceo sistem. I da će, praktično, sav bakar biti proizveden iz srpskih rudnika, čime bi se ostvario maksimalni profit napravljen isključivo od kamena koji se vadi u Srbiji“.

Zašto nije realizovan ovaj scenario?

– Dogodila se svetska kriza, zastoj u rastu Kine, umesto procene najvećih svetskih autoriteta da će cena bakra da raste, cena bakra je jako pala. To je jedan od razloga zbog kojeg nisu stvoreni uslovi da se paralelno sa izgradnjom nove topionice otvaraju novi rudnici, koji bi povećali proizvodnju domaćeg koncentrata, kojim bi se ispunio projektovani kapacitet nove topionice. Jednostavno, ulaganje u otkrivanje novih nalazišta je dosta veliko u startu iako bi se vratilo za par godina, a RTB Bor i država nisu imali dovoljno novca za tu investiciju. RTB Bor nije ništa drugačije prošao od najvećih igrača na svetskom tržištu kao što su Codelco, Glenkor, BHP… zbog pada cene prvo sto su svi uradili jeste da su zaustavili investicije u nove projekte I fokusirali se na maksimalno smanjenje troškova proizvodnje. Možda izgleda paradoksalno ali najveći svetski proizvođač bakra Kodelko, čileanska državna kompanija, po prvi put u istoriji postojanja ove kompanije 2015. godine je imala gubitak kada je u toj istoj 2015. godini, RTB Bor poslovao minimalno pozitivno.  Jedan od nedavno otvorenih rudnika ove čileanske kompanije ima cenu koštanja jedne tone bakra od 13,000 dolara za tonu, što je značajno više od današnje cene bakra od 5,000 dolara za tonu. Ovo vam samo govori o dobroj proceni trenda kada je pokrenut investicioni ciklus u novu topionicu i sve ostale investicije u Boru. 

Zbog čega se nije odustalo od investicije kada se trend promenio?

– Trend se nije promenio.Promenio se ciklus u okviru trenda. Prognoze su i dalje da će u svetu biti deficit bakra i da će cena da skoči iznad 20.000 dolara za tonu. Da li možete uopšte da zamislite šta će to značiti za oporavak RTB Bor, ali i generalno, oporavak privrede cele Srbije. Tada će retroaktivno da nagrađuju ljude koji su u prvom redu bili zaslužni za realizaciju projekta nove topionice na RTB Boru. Drugo, proizvodnja bakra u jednoj zemlji ne predstavlja samo korist za tu kompaniju već je indikator razvoja zemlje, potencijala u ranim oblastima. Najveći deo bakra kupuju i prerađuju domaće kompanije. Od toga živi deo industrije, mnogo veći broj građana nego što radi u RTB Bor. Raskidanje investicionih ugovora bi povuklo sa sobom i ogromne sume penala. Da se odustalo od investicije, moralo bi da se otpusti 4.000 radnika, istočna Srbija bi praktično bila uništena. 

Ima tumačenja da bi se više isplatilo da se koncentrat šalje nekim drugim topionicama u svetu, na uslužnu preradu. 

– U tom scenariju, praktično bismo ostvarili minimalnu zaradu i ostali bismo bez bakra, a bio bi realizovan i ovaj scenario sa otpuštanjima. Ovako su stvoreni uslovi da sa otvaranjem novog rudnika koji je u vlasništvu RTB Bor, bude postignut pun kapacitet proizvodnje od sopstvene rude i time postigne najbolji rezultat i za kompaniju, ali i po BDP zemlje. 

Postoje optužbe da je uvođenje uslužne prerade štetno po poslovanje RTB Bor? 

– Bilo bi idealno da je aktiviran novi rudnik i tada bi profit od nove topionice bio maksimalizovan. U uslovima koje imamo kada prerađivač nema dovoljno svog koncentrata da radi na punom kapacitetu i kada nema dovoljno obrtnog kapitala da bi sam nabavljao koncentrat na svetskom tržištu, sve topionice u svetu posežu za šemom uslužne prerade koncentrata uz pomoć jednog od svetskih trgovaca koncentratom. Objasniću vam na konkretnom primeru RTB Bora kako šema uslužne prerade funkcioniše i koliko je uslužna prerada korisna za RTB Bor. U postrojenju topionice je zaposleno 2,000 ljudi koji redovno dobijaju platu. Peć radi neprekidno i troši mazut za grejanje. Ako vi u toj peći topite koncentrat samo 70% vremena, za koliko RTB Bor ima svog koncentrata, ostalih 30% vremena peć i zaposleni bi radili na prazno. Paliti i gasiti peć po potrebi je nemoguće pošto svaki od ovih postupaka košta oko 500 hiljada dolara. Uslužnom preradom, popunjava se i ovih 30 ostalih posto kapaciteta. Znači, trošak prerade ovih 30% koncentrata iz uslužne prerade za RTB Bor je praktično nula, pošto su plate i mazut već plaćeni. Neto pozitivan efekat za RTB Bor za poslednjih 12 meseci rada na uslužnoj preradi koncentrata je bio oko 7 miliona dolara. Da nije bilo uslužne prerade, RTB Bor bi prošlu godinu završio sa gubitkom.

Postoje optužbe da je sa vama napravljen ugovor koji je štetan po RTB Bor na nekoliko nivoa, kada je reč o tome da se bakar isporučuje istog dana kada se i preda koncentrat za preradu, koja traje oko 30 dana, do toga da je u pitanju neadekvatan koncentrat za tehologiju nove topionice? 

– Sve su to laži. Naš ugovor je sklopljen u skladu sa svim zakonskim odredbama za javne nabavke. Sproveden je tender, našu ponudu je prihvatila komisija sastavljena od 23 predstavnika tenderske komisije, a potom i Upravni odbor RTB. Koliko sam upoznat, pored naše, postojala je još samo jedna ponuda koja nije zadovoljila ponuđenom raspoloživom količinom koncentrata, oni su ponudili samo 5 % od ukupno potrebne količine. Razlog zašto se na tender nije javilo više trejdera je jednostavan. Zbog loše finansijske situacije na RTB Boru, povezane uglavnom sa ogromnim dugom iz prošlog perioda, ali takođe i loše reputacije obzirom da je RTB Bor iz starih ugovora o uslužnoj preradi sa firmama Mitilineos i Standard Bank još uvek dužan veće količine bakra, niko od velikih igrača nije hteo da ulazi u rizik RTB Bora. Što se uslova prerade tiče, jedan dan ili trideset dana. Zbog gore pomenute finansijske situacije na RTB Boru i starih dugova, bilo je teško u startu nagovoriti banke da finansiraju ceo proizvodni ciklus od 30 dana. Sa RTB Borom je dogovoreno bilo u startu da ćemo prvih nekoliko partija koncentrata da odradimo tako što ćemo da menjamo koncentrat za bakar. Posle bukvalno dva ili tri meseca, banke su bile zadovoljne onim što su videle i prešlo se na finansiranje celog ciklusa proizvodnje od 30 dana. Dalje, što se neadekvatnog kvaliteta koncentrata tiče, ovo je isto laž namerena da diskredituje menadžment kompanije, uostalom kao i sve informacije nedavno objavljene u medijima. Sav koncentrat koji je isporučen do sada je bio super čist po svim standardima. 

Postoje sugestije da sam RTB Bor radi isti posao kao Red Metal tj. da sam uvozi koncentrat za preradu. Zbog čega ste vi potrebni kao posrednik? 

– Postoji samo pet velikih igrača u svetu kada je reč o ovom poslu i jedan od njih je Red Metal. Za posao uslužne prerade koncentrata na RTB Boru potrebna je kreditna linija od minimum 50 miliona dolara. Ceo proces uslužne prerade traje od 90 do 120 dana, koliko je potrebno angažovanje tolikog kapitala. Da biste shvatili, navešću vam primer. Koncentrat se kupuje u Čileu ili na rudniku negde duboko u Rusiji. Koncentrat mora da se plati pre isporuke sa rudnika. Transport do pretovarne luke u Rumuniji traje od 45-60, dalje od Konstance baržama do Prahova još 15-30 dana, u zavisnosti od vodostaja na Dunavu. Zatim pretovar u Prahovu i do Bora još 1-2 dana. Priprema i realizacija topljenja i rafinacije još najmanje 30 dana. I prevoz do kupca bakra – još nekoliko dana. Finansiranje tih tri do četiri meseca, samo u kamatama, košta značajnu sumu novca. U jednom trenutku, u samom početku realizacije ugovora o uslužnoj preradi koncentrata, dogodio se požar u topionici, Red Metal je u tom trenutku imao zarobljenih 80 miliona dolara u koncentratu na različitim lokacijama, namenjenom RTB Boru, koje su čekale da se otklone posledice požara. Dakle, tolika sredstava RTB nema da bi sam kupovao koncentrat na svetskom tržištu. Kao što sam gore pomenuo, RTB Bor nije jedina takva topionica u svetu. Mnoge topionice posežu za takvom šemom rada. Još jedno razmišljanje proizvođača kao što je RTB Bor, je da Bor čak i ima takva raspoloživa sredstva, šta bi bilo bolje, da se ta sredstva blokiraju za kupovinu koncentrata za uslužnu preradu ili da se ulože u otvaranje novog rudnika. Odgovorno tvrdim da ko god uzme da uradi uporednu računicu shvatiće da bi investicija tih sredstava u otvaranje novog rudnika bila mnogo isplativija, nekoliko puta isplativija.

Kakvi su uslovi vašeg ugovora? 

– Bili smo maksimalno fer. Prvo smo, kada je bila poznata odluka tenderske komisije, još jednom javno rekli da svakome ko može da da bolje uslove prepuštamo posao. Nije bilo takvih. Iako je RTB Bor u procesu optimizacije procesa rada topionice često kasnio sa povlačenjem koncentrata, nikada nismo naplatili nikakve penale RTB Boru. I danas pozivam sve one koji kritikuju ovaj posao da sami daju ili organizuju neku bolju ponudu, Red Metal će se povući iz ovog posla bez pogovora i bez ikakve nadoknade, i pored važećeg ugovora. Po meni, najbitnija konkuretna prednost Red Metala je da Red Metal raspolaže celokupnom količinom koncentrata koju proizvodi treći po veličini proizvođač bakra u Rusiji. Taj koncentrat je sastavljao i osnovu ugovora o uslužnoj preradi potpisanoj sa RTB Borom. 

Neke od optužbi su i da se uslužna prerada obavlja ispod cene, a da se na isti način radi i prodaja bakra ispod cene? 

– Ovo je isto laž kao i sve ostale laži u vezi našeg ugovora o uslužnoj preradi, i dolazi od ljudi koji ne vladaju informacijom već se rukovode željom da nekom naude. RTB Bor-u je pokazana cela detaljna kalkulacija troškova, pokazana je zarada trejdera, troškovi transporta, finansiranja i svih drugih pratećih troškova uslužne prerade. Sve ove informacije su nekoliko puta proverene od strane ekonomista RTB Bor. Što se prodaje metala tiče, RTB Bor ima dva standarda u politici određivanja premija na bakar, kao uostalom i bilo koji drugi proizvođač bakra u svetu: na domaćem tržištu, premija je viša od one za međunarodno tržište obzirom da je i cena transporta niža. Na međunarodnom tržištu je cena viša jer se i kupci nalaze dalje i veća je cena transporta da se taj bakar do njih doveze. Najvažnije od svega, RTB Bor sav svoj bakar prodaje putem tendera na koji se uvek pozivaju svi poznati veliki kupci. Prednost Red Metala, i zašto je Red Metal pobedio na većini tendera je to što je po istoj premiji kao što su ponudili i drugi kupci ponudili 30 dana avansno plaćanje bez ikakvih garancija po super niskoj kamatnoj stopi. Tako da ne vidim nikakvu privilegovanost Red Metala, a i svaka neutralna ekspertiza bi to dokazala. 

Postoje optužbe da se uzorkovanje koncentrata obavlja tako da nanosi štetu RTB Boru, da se radi u Konstanci, a na kvalitet koncentrata utiče i transport? 

– Opet je reč o podmetanju. Po međunarodnim standardima koji su i ovde primenjeni, proizvođač koncentrata, trejder i prerađivač koncentrata se dogovaraju da se uzorkovanje obavi na brodu prilikom utovara, obzirom da je to jedino može se reći neutralno mesto u toku transporta. Posao uzorkovanja radi jedna od četiri najpoznatije nezavisne survejerske kompanije u svetu. Oni idu na brod, uzimaju uzorke po međunarodnom standardu, i te uzorke šalju na analize u nezavisnu laboratoriju u Engleskoj. Ti rezultati analiza su finalni za sve tri strane, proizvođača koncentrata, prerađivača koncentrata i trejdera… Bor je uvek u mogućnosti da prisustvuje tim operacijama. Kontrolne analize koje RTB Bor uvek sam radi kod sebe prilikom dolazka koncentrata u Prahovo nikada se nisu značajnije razlikovale od ovako određenih finalnih analiza, što samo govori da je metod koji praktično ceo svet koristi najispravniji i za ovaj ugovor. Jedna od optužbi je da se u transportu menja kvalitet koncentrata. Ovo nije istina. U toku transporta, menja se vlaga koncentrata, ali ne i hemijski sastav koncentrata. Kao što sam već rekao, kontrolne analize na Boru ovo samo potvrđuju. U svakom slučaju, vlaga se ne naplaćuje, tako da je kao element u računici nebitna. 

U nastavku sličnih optužbi problematizuje se činjenica da je koncentrat neadekvatan za tehnologiju topionice i da to uzrokuje manju efikasnost u procentu realizovanog bakra iz koncentrata? 

– Opet neznanje i zlobne konstrukcije. Čista laž. Bilo koja nova topionica u svetu koja je puštena u rad ima rok u kojem se uvodi nova tehnologija, što traje po pravilu minimum godinu dana. U toku tih godinu dana, kod većine topionica imate puštanje, pa stajanje, puno puta, jer postoje razni problemi vezani za podešavanje opreme. Bor nije imao takvih pauza osim za vreme požara, što govori da je profesionalno veoma dobro postavljena tehnologija. Činjenica je da bi se tehnologija brže osvojila da RTB Bor ima samo jedan koncentrat, sa jednim sadržajem bakra i da tehnologiju mora da prilagodi samo tom jednom sadržaju bakra. Obzirom da imamo situaciju koju imamo, gde RTB Bor nema dovoljno svog sopstvenog koncentrata za preradu i da je prinuđen da deo koncentrata prerađuje po principu uslužne prerade, inženjeri RTB Bor moraju da se nauče da prerađuju i druge koncentrate sa raznim sadržajima bakra. U toku ovog učenja, naravno, stepen iskorišćenja neće da bude maksimalan, međutim… Prednost rada sa raznim koncentratima, osim sticanja velikog iskustva od strane inženjera RTB Bora u radu sa novom tehnologijom, je i mogućnost prerade svih prom-materijala koji su se godinama stvarali na RTB Boru i koji se smatraju zarobljenim kapitalom. Na primer, Boru je potreban koncentrat sa sadržajem bakra 20%. Bor ima na zalihama koncentrat koji ima 15% sadržaj bakra koji ne može da preradi na novoj tehnologiji. Trejder isporuči koncentrat sa sadržajem bakra 30%. Tada se koncentrat sa 15% i koncentrat sa 30% pomešaju u proporciji da se dobije sadržaj bakra 20% i Bor iskoristi svoj koncentrat koji je bio praktično neupotrebljiv. Dalje, u sastavu nove tehnologije se nalazi linija za preradu šljake, nešto što Bor ranije nije imao. Pošto se sva šljaka ponovo prerađuje, sav bakar koji je „pobegao“ u prvom procesu topljenja se vraća nazad u peć na ponovno topljenje. Ovim se postiže maksimalni stepen iskorišćenja. Drugim rečima, gubici na iskorišćenju bakra, zlata i srebra su minimalni, i bilo kakve optužbe na stepen iskorišćenja od strane zlih jezika su samo zlobni pokušaj diskreditacije menadžmenta RTB Bora. 

Kako odgovarate na podatke da je reč o dosta prljavom koncentratu? 

– Kada se to kaže, obično se misli na prisustvo arsena u koncentratu. Sadržaj arsena je najvažniji parametar koji određuje da li je koncentrat čist ili prljav. Količina od 0.5 odsto arsena je standard za čisto… To je ceo svet je prihvatio kao standard. Koncentrat koji mi dajemo na uslužnu preradu, u proseku nema više od 0.2 odsto arsena. To potvrđuju sve analize nezavisnih tela. Ovo potvrđuju i kontrolne analize RTB Bora kao i Jugoinspekta koji isto uzima uzorke koji se potom analiziraju u Institutu za Bakar u Boru. Naš koncentrat, se po svetskom standardu smatra super-čistim. Uostalom, to je dodatno i dokazano ekološkim merenjima na svim mernim tackama kako u Boru tako i u regionu. Ono što je, ipak, važno reći je da se najprljavili koncentrati u svetu prerađuju u Kanadi, Americi i Namibiji. Njihove topionice imaju specijalna postrojenja za izdvajanje arsena. Tako izdvojenin arsen se zatim prodaje Kini koja ga potom upotrebljava za neku drugu proivodnju. Ovo napominjem jer je na jednom od bogatijih nalazišta u okolini Bora pronađeno ležište bogato bakrom, ali sa visokim prisustvom arsena, pa će biti potrebno da topionica unapredi tehnologiju i omogući preradu i ove rude, uz dodatnu korist od prodaje asena. Onda će moći i ako bude potrebno da se i takav koncentrat uvozi i bezbedno prerađuje. 

Da li je gledano iz današnje perspektive bila promašena investicija u novu topionicu jer je sa prvobitnih 120 miliona, cena celog projekta iznad 300 miliona evra? 

– Nikako. Treba imati u vidu da ovo nije samo nova topionica čija je cena bila 120 miliona, već i nova fabrika sumporne kiseline, fabrika za preradu šljake, nova energana, fabrika za preradu vode, i druga postrojenja. Prvo, to sve danas sigurno vredi preko 600 miliona evra. Znači, RTB Bor je već zaradio na svojoj investiciji. Važnije je da je odabrana prava tehnologija i da zaposleni u Boru veoma brzo i efikasno usvajaju tu tehnologiju. Sada imate kapacitet koji će dati vrhunske rezultate kada se počne sa eksploatacijom novog rudnika koji će popuniti sve kapacitete topionice. To će onda značiti i dodatne prihode državi od nekoliko stotina miliona evra svake godine. Najmanje 1 odsto BDP-a. 

O Vučiću…

– Vidim njegovu odlučnost i posvećenost, vidim promene. Mnogo toga je urađeno i nadam se da ćće imati priliku da nastavi sa sprovođenjem takve politike. On je izuzetno energičan čovek, a energija po pravilu donosi uspeh. Verujem da je Srbija na pravom putu. Uostalom, to mišljenje dele i moji inostrani partneri. Srbija posle mnogo propuštenog vremena i šansi napokon ima perspektivu.

O Panamskim papirima… 

– Nemam nikakvu kompaniju registrovanu u Panami. Moje ime se bez ikakvog razloga pojavljuje u tekstovima o ovoj ofšor zoni. Svojevremeno sam osnovao sa Kostjom Malofajevim firmu za trgovinu akcijama u Rusiji, ali ona nikada nije zaživela, nije imala nikakvu aktivnost i nije registrovana u Panami. Nikada nisam čuo za kompaniju koja se pominje u vezi sa mojim imenom.