Milenović: Srbijom upravlja ekonomsko-tajkunska mafijaška mreža

Srbijom ne upravlja politička elita, kako se to čini na prvi pogled, već ekonomsko-tajkunska, mafijaška mreža, koja „iz šešira“ bira one za koje proceni da su u stanju da privuku mase i da sprovedu određenu priču.

Na terenu, tri do četiri takve ekipe međusobno su suprotstavljene, ali svaka misli da ima pravo na naše živote, kaže u razgovoru za Danas Miroslava Milenović, članica Saveta za borbu protiv korupcije i finansijska forenzičarka. Ona na pitanje da li je reč o tajkunima, odgovara da ih mi tako zovemo, ali da je to daleko šira lepeza kvaziekonomske elite.  Ona u čeličnom zagrljaju drži političku kvazielitu, koja pak za svog mandata stvara neke male „tajkunčiće“, ograničenog trajanja. Ali, ovi u vrhu piramide traju mnogo duže.

Vrh tajkunske elite je inostrano-domaća kombinacija. Tu spadaju oni koji su u senci, koji se pojavljuju u 24 privatizacije na jedan ili drugi način, kao savetnici, konsultanti, oni koji daju kapital ili oni koji se u nekom momentu predstavljaju kao vlasnici kapitala. 

„Često oni koji se izjašnjavaju kao vlasnici, zapravo su samo istureni pioni pravih vlasnika. Nekako je taj spisak izveštaja koje je sačinila Verica Barać, zahvaljujući ne Delegaciji EU u Beogradu, već Evropskoj komisiji, postao sinonim za korupciju. Lista je zapravo duža, uključuje i novih 45 izveštaja Saveta, ali i mnoge druge predmete. Ja sam  potpuno sigurna da je u te slučajeve jednostavno ući, i priznajem da sam naivno verovala da će ova garnitura, pošto u njih nije bila direktno uključena, imati dovoljno političke kuraži i volje da ih rasvetli. Mnogo je teže kada je odgovoran neko ko je levo ili desno uz vas, kao na primer, u Demokratskoj stranci, mada će i ona kad tad to morati da uradi zbog sebe, i čini se da će imati i priliku za to“, rekla je Milenović.

Sporne privatizacije među kojima su i Luka Beograd, C market, Sartid, Beopetrol, nisu rešene, a Agencija za privatizaciju je, kako ona kaže, volšebno zatvorena da bi se sprečile dalje priče.

„U tim predmetima ima toliko puno dokumentcije, da sve može da se rasvetli. Jedan od modela kako se manipuliše, jeste međunarodna pravna pomoć, kada vi tražite podatke od drugih država, ali im pišete sa željom da vam nikada ne odgovore. Tako se ili dopis formuliše nemušto, ili se namerno pogreši adresa, i onda ide priča kako organi drugih zemalja neće da nam pomognu. A u većini slučajeva, Gordijev čvor se nalazi ovde, ali volje nema, jedan po jedan će zastarevati i to će biti „poželjno rešenje“. Podršku takvim očekivanjima imaju i u rasturenom pravosuđu kakvo je naše, jer ako imaju kuraži da nešto i iznesu, pa to treba da stigne do suda, onda kreće nova mašinerija. Pogledajte u kakvu se lakrdiju pretvorilo suđenje Miškoviću kao i sama presuda, a tek se očekuje zaplet na apelacionom sudu. Ali, i o njihovim presudama sud budućnosti će imati poslednju reč“, kaže ona i dodaje da je problem nefunkcionisanje institucija: 

„Mi nemamo nezavisno pravosuđe, nemamo nezavisno tužilaštvo. Čak i u Ustavu piše da je tužilaštvo samostalno, ali ne piše nezavisno. A mi smo tužilaštvu dali da vodi istragu, i ono za to mora biti nezavisno. Napravljena je prava rašomonijada od reforme pravosuđa, sada smo to potpunoi obesmislili, tako da imamo pravosuđe koje nije nezavisno i koje je potpuno rastureno. Nemaju svoj nezavistan budžet pa i jedne i druge guši dnevna politika i kvazipolitički interesi“.

 Govoreći o Savamali ona kaže da u tom slučaju policija nije reagovala i da istragu na početku nije vodilo tužilaštvo nego premijer,vkoji sve to tumači na krajnje neprimeren i pristrasan način. 

„Tome se dodaje i ovo što se dogodilo jednom od svedoka, koji je preminuo na VMA. Čak i ako je sve prioizvod nesrećnih okolnosti, najnesrećnije je to da ministar koji u tehničkoj vladi rukovodi resorom zdravstva, saopštava nešto, a da od događaja nije prošlo pet minuta. Kao da ga je on negovao. Da smo mi normalna zemlja, svako iz vlasti ko je samo i zucnuo bilo šta o Savamali, morao bi da podnese ostavku. Tačno je i da su sada svi u tehničkom mandatu, pa nemaju ni šta da podnesu, ali način na koji su reagovali je sprdnja sa pravnom državom, i sprdnja sa našim životima. A jednostavno je – ako imaš rešenje o rušenju, možeš regularno da rušiš, ako nemaš, šta si to radio? I još mandatar dozvoljava sebi da ceni da li je bilo sa namerom ili lošom voljom. To je igra sa našim životima, juče Savamala, danas moj ili vaš stan, moj ili vaš život, šta im pre zasmeta“, rekla je Milenović za Danas.