Ministarstvo: „Socijalna karta“ otkrila deceniju duge isplate preminulima

Zahvaljujući registru „Socijalna karta“ pronađeni su slučajevi neosnovanih isplata, na primer „korisnici“ nekog od prava iz oblasti socijalne zaštite koji su zapravo preminuli. U nekim slučajevima su isplate bile i po dve decenije nakon smrti korisnika prava, piše u saopštenju koje je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja objavilo.

Ministarstvo je u saopštenju navelo da su slučajevi „neosnovanih isplata i nakon što su lica preminula“, pronađeni kod 4.427 korisnika prava „Dodatak za pomoć i negu drugog lica“, kod 1.134 korisnika prava „novčana i socijalna pomoć“ i kod 308 preminulih lica za pravo „usluga smeštaja“. 

U dokumentu koje je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, socjalna i boračka pitanja početkom juna dostavilo Novoj ekonomiji kroz zahtev za pristup infromacijama od javnog značaja, navedeni su slučajevi neosnovanih isplata koje su trajale više od decenije nakon što su lica korisnici prava preminula.

Tako je naveden slučaj u kojem je po pravu „Dodatak za pomoć i negu drugog lica“ neosonovano vršena isplata od maja 2001. godine do 31. avgusta 2022. godine.

Neosonovano, jer je lice koje je ostvarilo to pravo preminulo u maju 2001. godine. Tako je za dve decenije neosnovano isplaćeno više od dva miliona dinara.

Drugi slučaj neosnovanih isplata zabeležen je u slučaju korisnika prava „novčana socijalna pomoć“, gde je od oktobra 2012. godine (kada je lice preminulo) do oktobra 2022. godine (kada su prekinute isplate) neosnovano isplaćeno više od 1,2 miliona evra.

U trećem slučaju je po pravu „usluga smeštaja“ neosnovano isplaćeno preko pet miliona dinara od kraja novembra 2010. godine (kada je lice preminulo) do avgusta 2022. godine.

Od 1. marta 2022. godine, po osnovu Zakona o socijalnoj karti, usvojenog u februaru 2021. godine, uspostavljen je registar „Socijalna karta“.

Registar predstavlja izvor podataka, koji su neophodni za vođenje postupaka za ostvarivanje različita prava i usluga iz oblasti socijalne zaštite, navelo je ministarstvo u saopštenju pod nazivom „15 meseci primene registra ‘Socijalna karta'“.

Ministarstvo je demantovalo tvrdnje, koje, kako navodi, „postoje u jednom delu javnosti, da sistem sam automatski isljučuje korisnike nekog prava“.

„Sistem daje podatke koji su samo preduslov da zaposleni u centru za socijalni rad pokrenu postupak preispitivanja da li određeno lice, usled novonastalih okolnosti, i dalje ispunjava zakonom definisane uslove da bude korisnik nekog prava, kao što je npr. pravo na novčanu pomoć. Dakle, nijedno lice nije prestalo da bude korisnik prava po osnovu automatizovano donošene odluke, već odluke donosi isključivo ljudski faktor“, navodi se u saopštenju.

Ministarstvo je iznelo i podatak da je su u 106.838 slučajeva građani obavešteni da mogu da ostvare neko pravo, za koja do tada nisu znali, a po zakonu su imali pravo na njega (na primer dečiji dodatak, ili pravo na besplatan vrtić).

Takođe, kroz registar su su dobijena 4.173 obaveštenja o uvećanju nepokretne imovine porodica koje koriste pravo „Novčana socijalna pomoć“ i 30.076 obaveštenja o uvećanju prihoda porodica, koje koriste istu tu vrstu novčane pomoći.

Centri za socijalni rad su kroz ta obaveštenja preispitivali uslove za dalje ostvarivanje tog prava.

„S tim što se, kako je već navedeno, preispitivanje vrši od strane zaposlenih, odnosno socijalnog radnika, a ne automatski“, naglašava se u saopštenju. 

Od početka primene sistema „Socijalna karta“, Ministarstvu je izjavljeno 260 žalbi na rešenja centara za socijalni rad, kojima je odlučeno o pravu na novčanu socijalnu pomoć.

Gradskom sekretarijatu za socijalnu zaštitu izjavljeno je 197 po istom osnovu, a Pokrajinskom sekretarijatu za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova 291 žalba.

Na evidenciji je 176.580 lica koja primaju novčana socijalnu pomoć, navodi Ministarstvo.

Od početka primene Zakona o Socijalnoj karti više od 27.000 ljudi izgubilo je pravo na novčanu socijalnu pomoć, što predstavlja udeo od oko 15 odsto od ukupnog broja korisnika, rečeno je juče na konferenciji koju je organizivala Inicijativa A11. 

Registar socijalna karta je gotovo potpuno onemogućio socijalnim radnicima da uzmu učešće u proceni ekonomsko-socijalnog statusa pojedinca, doveo je do dehumanizacije sistema socijalne zaštite uz netransparentan algoritam funkcionisanja, saopštila je juče Inicijativa A11.

Konferenciji su juče prisustvovali i predstavnici Ministarstva za rad, zapošljavanje socijalna i boračka pitanja koji se nisu složili sa tvrdnjama iznetim od strane Inicijative A11 navodeći da one „štete ne samo državi i ministarstvu, već i dezinformišu građane“. 

A11 tvrdi: Zbog „Socijalne karte“ 27.000 ljudi izgubilo pravo na pomoć; Ministarstvo se ne slaže