Ministarstvo zdravlja: Ako okrečimo i sredimo toalete, nema novca za opremu

Ministarstvo zdravlja nedavno je obustavilo tender za krečenje zdravstvenih ustanova i adaptaciju mokrih čvorova, vodovodne i kanalizacione mreže. U obrazloženju za obustavu postupka navodi se da su se zdravstvene ustanove obraćale sa zahtevima za kupovinom i održavanje opreme, a da novca nema dovoljno za sve potrebe.

Javna nabavkа je raspisana u martu, a predmet tendera je bilo uređenje preko 200 domova zdravlja, bolnica, kliničkih centara i zavoda i zavoda za javno zdravlje iz mreže zdravstvenih ustanova.

Na spisku se nalaze i ustanove kao što je Institut za medicinu rada, Institut za lečenje i rehabilitaciju „Niška banja“, Institut za neonatologiju, Institut za trasfuziju krvi i Institut za virusologiju, vakcine i serume „Torlak„.

Ministarstvo zdravlja je u martu 2022. godine zaključilo sporazum sa zdravstvenim ustanovama o sprovođenju zajedničke nabavke koja se odnosi na krečenje prostorija ustanova, adaptaciju mokrih čvorova i vodovodne i kanalizacione mreže.

Rok za podnošenje ponuda je prvo bilo 11. april, a zatim je produžen do 3. juna. Do tada je pristiglo ukupno pet ponuda.

Nakon pokretanja javnog tendera, budžet je po nalogu ministarstva znatno umanjen, navodi se u obrazloženju o prekidanju postupka nabavke.

Sektor za organizaciju zdravstvene službe se obratio dopisom grupi koja sprovodi nabavke u Ministarstvu zdravlja, piše u dokumentu.

U ovom dopisu, ističe se da se sektoru svakodnevno obraćaju zdravtsvene ustanove sa zahtevima za nabavkom nove medicinske opreme i održavanje uređaja visoke tehnologije kao što su linearni akcelaratori, angiografske sale, aparati za CT i NMR dijagnostiku.

Ova oprema je „neophodna za održavanje kontinuiteta pružanja zdravstvene zaštite i povećanja dostupnosti“, piše u obrazloženju.

Novi zahtevi koji još nisu razmatreni vrednosti su preko 100 miliona dinara sa tendecijom daljeg pristizanja zahteva, a što sve opterećuje budžet za tekuću godinu.

U dopisu ovog sektora piše i da se pristigao veliki broj zahteva za investicionim ulaganjem već postojeće opreme.

Komisija koja određuje prioritete u okviru Sektora za organizaciju zdravstvene zaštite je zbog svega ovog zaključila da nema novca i za krečenje i za opremu.

„[…] Komisija koja određuje prioritete […] mišljenja je da u ovom trenutku prioritet predstavlja nova oprema i održavanje postojeće opreme, kao i da uvek mora da postoji rezerva za hitne situacije do kraja budžetske godine, a za koje prioritetne nabavke se ne bi postojala sredstva za realizaciju ukoliko bi se realizovala predmetna javna nabavka, krečenja prostorija zdravstvenih ustanova, adaptacija mokrih čvorova i vodovodne i kanalizacione mreže zdravstvenih ustanova…“

Zbog navedenog raspoloživi novac ne sme da se utroši za krečenje i sređivanje toaleta, već isključivo za navedene prioritete, piše u obrazloženju.

Podsetimo, Nova ekonomija je pisala da je u aprilu nabavka bila suspendovana zbog toga što su nezadovoljni ponuđači podneli zahtev za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.

Oprema ponovo kupljena od Magna farmacije

Oprema koja je određena kao prioritet i ovoga puta je u najvećoj meri kupljena od jednog od glavnih dobavljača Ministarstva zdravlja, Magna farmacije (Magna Pharmacia).

Ova kompanija je, kako je Nova ekonomija već pisala, bila glavni dobavljač opreme za sve tri kovid bolnice i renoviranog dela Kliničkog centra Srbije, kao jedan od zastupnika za prodaju PCR testova.

Nabavljena oprema koštala je oko 60,6 miliona evra.

Ministarstvo zdravlja je u aprilu zaključilo dva ugovora sa kompanijom Magna farmacija za kupovinu linearnih akceleratora, ukupne vrednosti 12,7 miliona evra.

Prvi ugovor, od 6,2 miliona evra, odnosi se na kupovinu opreme za Univerzitetske kliničke centre u Nišu i Kragujevcu.

Drugi ugovor, za potrebe Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, vrednosti je 6,5 miliona evra.

Linearni akceleratori kupljeni su u okviru projekta „Drugi projekat razvoja zdravstva Srbije“.

Krajem marta, Ministarstvo je sa kompanijama Magna farmacija i Medicom ugovorilo kupovinu CT skenera za 29,9 miliona evra. Skeneri su nabavljeni u okvriu projekta „Hitan odgovor Republike Srbije na COVID-19“.

Novac za sprovođenje ovog projekta je Srbija dobila u maju 2020. godine kada se zadužila kod Svetske banke u iznosu od 100 miliona dolara (92 miliona evra).

U okviru istog projekta, od kompanije Magna farmacija istog dana kupljeni su i rendgen aparati za bolnice i ustanove primarne zdravtsvene zaštite. Rendgeni su plaćeni 18 miliona evra.

Nije dovoljno kupiti opremu ako na njoj nema ko da radi

Predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Rade Panić za Novu ekonomiju ocenjuje da je svakako potrebno ulagati u opremu u bolnicama jer je velike deo opreme već „izamortizovan“.

Dodaje da su oni kritikovali Ministarstvo zdravlja kada je pre nekoliko godina bila pokrenula „velika priča o sređivanju toaleta po bolnicama i zdravstvenim ustanova“.

„Tada smo mi izašli i pitali da li je to jedino što Ministarstvo zna da uradi“, kaže Panić.

Panić kaže da obustavljenje tendera za krečenje i sređivanje toaleta najverovatnije znači „zavrtanje ventila“, jer je „mnogo novca potrošenjo neracionalno i nenamenski“.

„Imamo i dalje veliki problem zato što su javni tenderi i nabavke opreme tokom pandemije proglašene za tajnu, za šta ne postoji zakonski osnov. Mislim da bi skidanje oznake tajnosti za ove nabavke puno toga rešilo u Srbiji, jer bi se videlo šta se radilo.“

Ipak, Panić ističe da nije dovoljno samo kupiti opremu već da je veoma značajno ulagati i u kadar. 

„Sve mora da se razvija u nekom istovetnom i planiranom tempu, da jedno prati drugo. Ako kupite novi aparat, morate dve godine pre toga početi da pripremate kadar koji će raditi na tom aparatu i šest meseci posle kupljenog aparata računati da se to osoblje edukuje. Dakle, da bi jedan aparat bio stavljen adekvatno u funkciju neophodno je da se tri-četiri godine priprema kadar za to, posebno ako je nova tehnologija“, zaključio je Panić.