Miroslavljevo jevanđelje dobilo novo uputstvo o čuvanju i izlaganju

Narodna biblioteka Srbije donela je novo uputstvo o o uslovima čuvanja i izlaganja Miroslavljevog jevanđelja  i time je posle 20 godina prestalo da važi pretnodno uputstvo.

Miroslavljevo jevanđelje se čuva u klima-vitrini, u kontrolisanim i stabilnim uslovima.

Rukopis se čuva u mraku, zatvoren pređicama i kopčama.

Rukopis može privremeno da se nalazi izvan klima-vitrine ukoliko za to postoje opravdani razlozi (kontrola stanja rukopisa, konzervatorski zahvati, snimanje kao mera tehničke zaštite, kvar na vitrini, evakuacija i sl.). Dozvolu za iznošenje rukopisa daje konzervatorska služba Narodne biblioteke Srbije.

Jednom u šest meseci, ovlašćeni konzervator Narodne biblioteke Srbije vrši pregled rukopisa u cilju provere stanja knjižnog bloka i poveza. Vanredni pregled se vrši u slučaju opravdane sumnje na promenu stanja rukopisa, kao i prilikom svakog iznošenja iz klima-komore.

U slučaju postojanja promena na knjižnom bloku ili na povezu, potrebno je obavestiti Ministarstvo kulture i informisanja. 

Miroslavljevo jevanđelje može da se izlaže isključivo uz pisanu dozvolu ministra nadležnog za kulturu, pod uslovima koje propisuje konzervatorska služba Narodne biblioteke Srbije 

Snimanje rukopisa nije dozvoljeno, osim kao mera tehničke zaštite. 

Snimanje ne sme ni na koji način da ugrozi dobrobit rukopisa, bez obzira na tehnologiju i tehniku kojom se vrši.

Miroslavljevo jevanđelje se ne izdaje proučavaocima.

Naučna istraživanja u vezi s Miroslavljevim jevanđeljem mogu da se obavljaju u Narodnom muzeju, odnosno u Odeljenju za arheografiju Narodne biblioteke Srbije, na osnovu snimaka, literature, dokumentacije i elektronskih izvora.

Miroslavljevo jevanđelje je najstariji sačuvani srpski ilustrovani ćirilični rukopis.

Jevanđelje je nastalo osamdesetih godina 12. veka. Pisano na pergamentu, sastoji se od 181 lista u kožnom povezu. Zapis na poslednjem listu jevanđelja svedočida ga je poručio humski knez Miroslav, brat velikog župana Stefana Nemanje. Smatra se da je dijak Gligorije, čiji se potpis nalazi na poslednjem ispisanom listu, pisar ili minijaturista jevanđelja, navodi se na sajtu Narodnog muzeja.

Miroslavljevo jevanđelje se čuva u Narodnom muzeju u Beogradu, a jedan od listova je u Nacionalnoj biblioteci u Sankt Peterburgu.

Odluku da Aja Sofija postane džamija, stručnjaci dočekali sa nevericom