Mladi u Srbiji žele dostupno obrazovanje, usklađeno sa potrebama tržišta

Međunarodni dan obrazovanja obeležava se danas (24. januara) po četvrti put ove godine, na inicijativu Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO), a prema odluci Generalne skupštine Ujedinjenih nacija (UN). 

Prema podacima UN iz 2021.godine oko 265 miliona dece i tinejdžera širom sveta nema pristup obrazovanju, ili jednom započeto obrazovanje ne može da privede kraju.

Svrha obeležavanja dana posvećenog obrazovanju je usmeravanje pažnje vlada i javnosti na dostupnost obrazovanja kao sredstva za izlazak iz siromaštva, navodi se u saopštenju, navodi se u saopštenju Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ).

Upravo na taj način važnost obrazovanja sagledavaju i mladi u Srbiji, pokazalo je istraživanje „Mladi i Ciljevi održivog razvoja“, koje je krajem prošle godine sproveo Timočki omladinski centar (TOC) u saradnji sa Centrom za visoke ekonomske studije CEVES.

Istraživanje je sprovedeno u okviru Platforme za opštedruštveni dijalog „Održivi razvoj za sve“, koju uz podršku vlada Švajcarske i Nemačke u okviru projekta „Reforma javnih finansija – Agenda 2030“ implementira GIZ. 

Agenda za održivi razvoj do 2030, koju su usvojile sve članice UN 2015. godine među kojima i Srbija, obuhvata 17 ciljeva održivog razvoja, a četvrti cilj obavezuje na zalaganje za bеsplatno predškolsko, osnovno i srеdnjе i pristupačnije univerzitetsko obrazovanje i podizanje nivoa uključenosti. Posebno najosetljivijih grupa, u obrazovni sistem.

„Kada je u pitanju očekivanje od države u pogledu sprovođenja ciljeva održivog razvoja, učesnici ispitivanja sprovedenog sa različitim grupama mladih širom Srbije kao najvažniji cilj istakli su dostupno besplatno i kvalitetno obrazovanje, a nakon toga univerzalnu pokrivenost socijalnom zaštitom i iskorenjivanje gladi“, kaže Goran Radisavljević, direktor TOC-a.

U istraživanju, čiji je autor Boban Stojanović, kao generalni zaključak na ovu temu navodi se da mladi smatraju da se, pre svega, mora obezbediti dostupnost obrazovanja, a onda raditi na kvalitetu i uvezivanju sa tržištem rada, sa mnogo više praktičnog obrazovanja koje će pripremati učenike i studente za posao koji sledi. 

Pojedini učesnici fokus grupa su istakli da su najbogatije i najrazvijenije one zemlje koje najviše ulažu u obrazovanje i u kojima je obrazovanje moderno i primenjivo. 

Pored uvida u stav mladih od 15 do 30 godina o važnosti obrazovanja, istraživanje je pokazalo i da 70,3 odsto mladih u Srbiji uopšte nije upoznato sa Agendom za održivi razvoj do 2030. godine.

„Tek svaka dvadeseta mlada osoba, što je procentualno tek 4,9 odsto, izjasnila se da je u potpunosti upoznata sa Agendom 2030, a samo 11,1 odsto mladih je stava da u potpunosti zna sve ciljeve održivog razvoja. Prema njihovim odgovorima bilo je primetno da je kod gotovo svih učesnika jako razvijen i strah da je priroda u Srbiji nepovratno uništena i da ćemo se sa posledicama tek suočiti“, zaključuje Radisavljević. 

U okviru Platforme „Održivi razvoj za sve“ sprovodi se niz aktivnosti posvećenih promociji, primeni i praćenju sprovođenja Agende za održivi razvoj do 2030.