Mlinari odahnuli, država im nadoknadila minus od ograničenja cena

Mlinari u Srbiji konačno su primili i poslednju nadoknadu za brašno koje su morali da prodaju po ograničenim cenama. Kako kažu u udruženju „Žitounija“ kažu,  poslednjom uredbom Vlade Srbije, država je nedavno namirila mlinare sa oko 193,6 miliona dinara. 

Kako prenose Večernje novosti, posle višemesečnog čekanja, slanja dopisa i pregovaranja, konačno im je pre nekoliko dana isplaćena i poslednja rata.

Kako je pisala Nova ekonomija, taj novac država je bila u obavezi da im isplati zbog gubitaka koji su imali kada su brašno morali da prodaju po ograničenim cenama.

Tokom osam meseci, od 15. novembra 2021. godine brašno je prodavano po cenama koje su bile niže od tržišnih.

Direktor Udruženja mlinske, pekarske i testeničarske industrije Žitounija, Zdravko Šajatović, kaže da je sada ispunjen i poslednji zahtev mlinara.

Od ukupnog broja mlinova, dva su najveća, još dva malo manja, a ostali su u odnosu na njih manje proizvodnje.

Novac od poslednje rate je srazmerno podeljen prema tome koliko je ko brašna isporučio.

Stižu nova sredstva za mlinare, država nadoknađuje razliku u ceni brašna

„U martu je odobreno da mlinovi kupe iz državnih rezervi 15.000 tona brašna po 23 dinara po kilogramu, što je u odnosu na tržišnu cenu koja je 35 dinara, za 12 dinara manje“, kaže Šajatović.

Dodaje da je za februar i mart je isplaćeno 160 miliona dinara. Ostalo je da se pokriju troškovi za još četiri meseca, a što je sada sa ovom poslednjom uplatom namireno.

„Sredstva su obezbeđena rebalansom budžeta, a isplaćena su preko Uprave za agrarna plaćanja. Mesecima nismo odustajali. Iako je po zakonu da država može da ograniči cene, mlinari takođe po članu istog tog zakona nisu dužni da obezbeđuju tu socijalnu razliku“, o čemu je takođe pisao naš portal.

Kako naš sagovornik kaže, uredba o ograničenim cenama važila je do kraja jula ove godine, da su svih 15 mlinova isporučili brašno trgovinama, kako je zahtevano, svih 39.000 tona brašna.

„Sankcije su bile izuzetno ozbiljne, šest meseci da ne radi mlin, pa nikome nije ni padalo na pamet da se ogluši – kaže Šajatović.

Dodaje da je bilo takođe veoma teško izdržati dok su mlinari čekali da im se isplati novac, pa nema dileme da su mlinovi u tom periodu otežano poslovali.

„Osim toga, oko dva meseca bio je zabranjen izvoz, što po mojoj proceni predstavlja gubitak od 40.000 tona brašna u izvozu ili 17 miliona evra. Osim novca izgubili smo i poverenje kupaca. Naša glavna izvozna niša je region, pre svega Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Makedonija“, dodaje predstavnik Žitounije.

Prema njegovim rečima, i tokom poslednje krize se pokazalo da su jedini sigurni garant stabilnosti i snabdevenosti brašnom mlinovi, a tek na drugom mestu državne rezerve.